Просветни гласник

390

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Количина светлости, која иод извесиим углом (еманациони угао) подази са иеког светлог елемента површине, према јачини осветлења, које она може произвести, сразмерна је са синусом еманадионог угла; Јачина оеветљења неког малог предмета стоји у правом односу са материјалом оне новршине која светли. На основу ових принципа, примењујући их на одговарајуће случајеве код небесних тела, БапЉег! је дошао до резултата о физичкој природи тела нашег Сунчаног система. Према овоме Вои§иег и Батћег! сматрају се као правн оснивачп научне Фотометри.је. Методе и резултати њихови служе као полазна тачка сваком доцнијем раднику на пољу ове научне дисциплине. Другим једним путем ударио је Веег, који је 1854. г. издао дело: , (хпннШбЗ (1ег Рћо1оте(.гЈзсћеп Са1си18". При издавању овога дела вели, ,да гаје руководила тежња „<1ет РМвЈкег сНе ВећансИипд <1ег ШсМ1§з1;еп РгоМете с1ег Рћо1оте1г1е 111 тоДегпег Рогт ипс! топ а11ет РгетсРагИ^еп Мга! 1)Је1еп ги коппеп". Ово дело Веег-ово јесте особпта прерада Ратћег1-ове Фотометрије. Оно је ипак важно, што је скренуло пажњу на једну интересантну партију математичко -Физичке дисциплине, а која је за читаво столеће стајала све на првом ступњу свога развпћа онако, како ју је њен оснивач оставио потомству у аманет. Всег је поставио два важна закона у Фотометрији. Први закон гласи: квантитет светлоети која иада са неке светлосне тачке на какав елеменат иовршине, сразмеран је са косинусом угла уиадања светлости. Други језакон: квантитет светлости, која се рефлектује од каквог осветљеног елемента иовршине ка једној тачци, сразмеран је са косинусом угла одбијања (еманациони угао). У новије доба, од 1862. г. па на овамо, са Фотометријом небесних тела особито се занимао 1 )г. Ј. С. Г. 2б11пег, проФесор унпверзитета у Лајпцигу. У радовима својим он је детаљно претресао основне принципе РагпћегТ -ове и Воидиег-ове Фотометрије, па је нашао, да се извесна рачунања првога аутора морају у извесним случајевима примењивати са приличном резервом; јер много одступају од самих посматрања. Ми ћемо мало доцније имати нрилике да се ближе упустимо у расматрање неких 2б11нег -ових радОва на Фотометриском испитивању планета. Овде још можемо поменути и то, да је он конструисао један особити Фотометар, помоћу кога је дошао до важних података о физичкој природи небесних тела. Поред поменутих раденика, на Фотометрији су радили још: Еи1ег, К1ез, 8тШк М1сће11, Ј. Негзсће1 и др.; али се ми нећемо упуштати у расматрање њихових радова нарочито с тога, што исти — по овоме предмету — нису тако много продуктивни, нити су пак од каквог особитог значаја.