Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

389'

"ккШшп с1е 1а 1ит1еге", које је изашдо у Паризу 1729. Ту се налдзе ирви почеци рациоиалне Фотометрије, ну они еу ее иоглавито тицали земаљских тела. Доцније је издао друго једно дело „ТгаИе- (ГОрН^ие-, које је изашло 1757. у Паризу. Ту су допуњени и протумачени сви његови радови на, Фотометрији. У испитивањима својим Ђоиуиег се служио синтетичним методама. Утврдио је реФлективну моћ за разне земаљске предмете, те је на тај начин знатно допринео, да се помоћу његових резултата за позната тела закључује и на природу непознатих — небесних тела. Он је конструисао и ирви инструменат за Фотометриска испитивања, који се одиста може сматрати као први Фотометар. Еонструкција му је била доста проста. Фотометар је имао два нрозрачна заклона, на које је падала светлост са два светлосна извора, чија се светлост желела упоређивати на пр. свеће и лампе. Један од светлосних извора помицао се напред или назад дотле, док оба заклона не буду подједнако осветљена. Из величине тога помицања, могла се израчунати релативна јачина светлости самог светлосног извора. Сличном методом користио се, да мери и јачину реФлектоване светлости према јачини самог светлосног извора. Донекле је у томе и успевао, али га нрекиде смрт, која га 15. августа 1758. у његовој шесетој години живота, отрже од тако продуктивнога рада. Готово у исто време, на Фотометрији радио је .још један човек. То је био Елсашанин Јоћапп Пешпсћ ћашђег!. У својој 31. години издао је велико дело и Рћо1оте1па 81те с1е тепзига е! §га<Ш)и8 1итш5, со1огит е1 итћгае", које је изашло 1760. управо на две године по смрти Воидиег-овој. У својим радовима ћатћег! се највише бавио мерењем светлости небесних тела, те на тај начин он као да је отпочео онде, где је Вои§иег прекинуо. При решавању свеколиких нроблема Фотометриских 1^а/гп1>ег1 се служио аналитичким методама. Основа његових метода састоји се у поставци: кад је познат квантптет којег било чиниоца, онда је дејство његово на извесном месту простора обрнуто сразмерно величини распростирања његова у простору. Уз ово се још претпоставља, да је дејство тога чиниоца на ма ком месту простора сразмерно његовој густини, а за тим, да се тај чинилац не апсорбује у томе простору. Основни принципп његове Фотометрије, у главном јесу: Јачина осветљења неког елемента површине обрнуто .је сразмерна квадрату растојања између светлосног извора и осветљене површине; Јачина осветљења неког елемента површине уираво је сразмерна са косинусом угла упадања светлости; Ако је каква тамна површина положена косо према правцу светлосног зрака, онда је јачина осветљења те површине еразмерна са производом из јачине нормалног осветљења и синуса онога угла, који зрак заклапа са том иовршином;