Просветни гласник

388

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

светдости. 0 самој природи пдаиетских површина овом се методом не' разнаје много, јер су планете тамна тела. За таква испитивања постоји у астрономији фотометрпска метода, која спедијално испитује кол.ичину реФлектоване светлости са површина планетских. Другим речима, фотометрија испитује квантитет светлости. Осим ове, постоји још и термометрпска метода, којом се испитује температура небесних тела. Ми ћемо у овој прилици говорити само о Фотометрпској методи, изложити н.еие основне приндипе и показати најважније резултате њене за тела у нашем, Сунчаном систему. Кад с неког светлосног извора падају зради на какво било тело,. увек ће се један део еветлости апсорбовати, а други се део реФлектовати. Однос између количине светлости што доспева до тела и количине реФлектоване светлости, јесте једна важна количипа, која у првом реду зависи од Физичке природе самога тела, које је примило и реФлектовалог ту количину светлости. Према томе, величина тога односа карактеристична је за природу тога тела. Тај однос између количине примљене и реФлектоване светлости код некога тела Башђег! је назвао албедо, па је тај израз усвојен и за небесна тела. Израз „албедо" у астрономији. означава одно<; између количине Сунчеве светлости пгго пада на површину неког небесног тела (плаиету и т. д.) и количине реФлектованесветлости са те површине. Ну како сваки зрак, поред оптичке, располаже још и топлотном и: хемиском енергијом, то се онда појам „албедо" може пренети и на те. количине, па говорити и о термичном и о хемиском албеду. Према томе, термичпо албедо био би однос између количине примљене топлоте од. Сунца и количине коју то тело зрачи са своје површине. То се односи и на хемиско албедо, а величина његова огледа се у хемиском дејству рефдектованих зракова. Код сваког тела може се, дакге, говорити о његовом оитичком, термичном и хемиском албеду. Оно тело, код кога су вредности за све три врсте албеда подједнаке, могло би се сматрати као аисолутно бело. Оно пак тело, код кога- се вредности тих албеда неподударају, сматра се да је бојено. Још није коначно утврђено, да ли у нрироди постоји какво апсолутно бело тело или га нема. Али је познато то, да рефлективна моћ. разних тела зависи од Фнзичке и хемиске природе тела, које реФлектује. Знајући количину реФлексије оптичких, термичних и хемиских зракова за неке иознате материје, може се и обратно закључити на природу неког ненознатог теда, кад се нађе аналога количина реФлексијеса његове површине. АстроФОтометриеке методе, којима се испитује квантитет светлости,. што је разна небесна тела одају са својих површина, датирају још од XVIII века. Први, који је дошао на мисао о таквој једној методи, биоје Иегге ВоиЈдиег. Он је то учинио у своме делу „Евва! <ГОр1лдие зиг 1а