Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

* 387

трање електричних појава, сличпо реостату и реохорду, које су справе засноване на иринципу Омовом. Прва је примена практипка галванског електридитета била у телетраФији, где се је струја простирала прво кроз две жиде, за тим кроз једну, па у последке време преко електричних таласа, кроз етарску средину без жица (Морз 1837, Маркони 1898, Стајнхал 1838, 43, 44). Важна је примена електрицитета у телеФОну (Едисон). Велика је примена електрицитета у електричном осветљењу и транкцији, за овим долази у медецини где, је такође заснован нов метод за -дечење и испитивање појава физиолошких (Арсонвал). Од значаја је споменути овде струје великих јачина, које се без опасности могу пропуштати кроз људски организам, док су слабије смртоносне (Тесла), што се тумачи сличношћу јаких струја са светлошћу, чије се механичко дејство не примећује на чулима, која су изложена њеном дејству. Са овим нека је завршено овде о прогресу наше науке у XIX стодећу, која му је и име дала, јер ће назив његов извесно бити назив веке паре и електрицитета.

ФОТОЖЕТРИЈА КАО МЕТОДА ЗА ИСПИТИВАЊЕ ПРИРОДЕ НЕБЕСНИХ ТЕЛА Проф. Ј. МИХАИЛОВИЋ

I За испитивање природе небесних тела постоје V астрономији нежолико метода, које се све у главном своде на испитивању светлости што нам долази са удаљених тела у васиони, јер је светлост једини знак за нас да та тела у опште постоје. Поједине пак методе разликују се међу собом по томе: шта испитују на светлости небесних тела. Отуда и има метода посматрања са дурбином , помоћу којих се сазнаје изглед површине и промене које се збивају на њима; овој методи у најновије доба пришла је у помоћ и фотографија, која верно црта све што се налази пред објективом, док обично око некада може и нреварити. Поред ових постоји метода сиектралне анализе, којом се испитује сама природа светлости са разних небесних тела и звезда. Та се метода најуснешније примењује за испитивање светлости са оних небесних предмета, који имају своју властиту светлост, а то су звезде. Иланете сијају само у реФлектованој Сунчевој светлости, те је и примена епектроскопије код љих ограничена на изучавање специјалних измена у иначе добро познатом Сунчевом снектру. Те пак измене настају од разног састава атмосФера планетских. Другим речима, спектроскопија испитује квалитет