Просветни гласник

386 ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК ^ едекгрицитет што и евегдост, једна врста етарског кретања, које се може трансмитовати са једнога на друго место, и где спроводниди са свим сноредну улогу играју, јер се едектрични тадаси кроз диедекрикум и око спроводника пружају. На овој особини и почива могућност слања електричних таласа без жица (Маркони). Веза између светлости и електрицитета је експериментално иотврђена. ВериФиковане су брзине једних и других врста таласа, експоненти преламања, апсорпције, одбијање, поларизација, двојно преламање и др. Из ове везе поникла је нова електро-магнетска теорија светлости, која светлосни зрак сматра као једну компоненту опште силе, која се у диелектрикуму изазива магнетско-електричним појавима. Овде је место да се спомене и Рентгеново откриће, које је један виши аргуменат за вредност нове Максвело-Херцове теорнје. Његови се X. зраци добијају одбијањем обичних електричних зракова, који се једним Римкорфом производе, са извесне плочице у Гајзлерово.ј цеви. Одбијањем тих зракова, на неки се начин у њима врши поларизација, поларисани зраци добијају ту особину да пролазе кроз тела, кроз која обични зраци не могу проћи. ФотограФисање тим зрацима и даље последице и ако су од значаја по примену за нас немају велику вредност на овом месту. Радовима Рентгена су претходила Крукова открића катодннх зракова. Сномена ради заслужује теорија потенцијала, која је из опште механичке теорије пренета на тумачење електричних и магнетских појава (Грин, Гаус, Клаузијус, Поенсо, Ко пти и др.) Грин је први то унео (1828) и то је први покушај математичке анализе на интерпетовање појава из електрицитета и магнетизма. Та је теорија претрпела у извесно време неке транФормације у примени јер су нова гледишта о таласању електричном изменила теорије раније о електрицптету и магнетизму. 0 безброј радова, који се односе на експериментално одрсђивање констаната, на утврђивање електростатичких и електромагнетских јединида, на практично мерење јачина појединих елемената из овога домена Физике, и ма да чини велики и дуги низ радова у физици , не може овде бити речи. Бри крају ове расправе да споменем неке од важнијих нримена електрицитета. На прво место долази проналазак електролизе (СагИз1е) а то је разлагање воде и других једињења на њихове састојке и обрнуто добијање једињења из њихових елемената. Законима електролизе, које је Фарадеј утврдио, ударен је основ новој науци — електрохемија, и заснован иајбољи одељак у хемији прошлога столећа. На вези између количине добивене запремине елемената из једињења и утрошене јачине струје електричне засновани су апарати за мерење физичко електричких јединица (Волтаметар), чија је употреба необично велика за научно ирома-