Просветни гласник
НАУКА 1 НАСТАВА
385
зиломе је веку запрегнута за подмиривање најразноврснијих потреба човекових. У прошломе се веку почедо приступати идеји експлоатисања водопада и употребе огромне снаге њихове (Ниагарин водопад Тесла), која није никакве примене дотле имала. Овој могућности, да се електридитет добија на више начина, додопринеда је раније више пута напоменута идеја о јединству свих физичвих сил.а, која је обухваћена у принципу одржања сила. Погдед нов да између појава физичких нема граница, да је прелаз из једних у друге могућ, изменом само услова неких, који привидно праве разлике у њих. олакшао је и њихову практичку примену и рационално доби.јање физичких сила, које су од велике користи развићу и напредовању човечанства. Сад прелазимо на најновија открића на пољу електрицитета, који су јаче зближили ове појаве Физичке са другима а и много више светлосги унели у наше сазнавање ближих узрока овим физичким појавама. Та су открића из последњих деценија прошлога столећа и везана са именима људи, који већином још активно на науци делају. Физичар, који је радовиМа својим највише, допринео, да се нри крају XIX века на ]све Физичке појаве, нарочито нак електричне гледа као на саме трансФормације облика механичког или ма каквог рада. јесте Хелмхолц (1847.). Овај начин гледишта, којим се долази до јединства свих по.јава физичких , тековина је прошлога века. Ученик његов Херц, упућен на тражење еквиваленције између рада и енергије у електричних појава, нарочито још раније истраживањем односа електро-магнетске силе и диелектричне поларизације изолатора, (1879) открио је први електричне таласе, посматрајући раније запажену појаву осцилалаторног испражњавања разних електричних кондензатора. Радовн су његови о таласању електричном од 1887—1890. год. Открићем Херцовим Физика је добила велики иолет. Опажањима Херцовим потврђена су истраживања теоријска, једнога од највећих теоретичара прошлога века, Максвела. Максвел се је у питањима електричним и магнетским, сматрајући те појаве као маниФестације једне исте силе природне, ставио на гледиште слично ономе, које је заузимао приликом тумачења светлосних појава. Наслањајући се на раније претпоставке Фарадијеве, да се магнетизам и електрицитет пренашају са тела на тело преко етарске средине, усвојив линије и поље силе, што се оиитом потврђлје, из чега се може доћи до природе тих сила, поставио је условне једначине за равнотежу у диелектричној средини. Нађени закони од Максвела, чисто дедуктивним, теоријским путем, нашли су своју најеклатантнпју потврду у Херцовом открићу електричних таласа. Тим што ранији спроводници електричне струје беху сад проширени и пренети на етарску средину (диелектрикум) као општи вехикулум свега физичког кретања, измењени су наши погледи ранији на електрицитет, који су увек свезани били са изворима електричним. Данас је