Просветни гласник

384

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

упливом земљиног магнетизма и то доста јаке, да су њима вршили Палмијери и Линари раздагање воде. Спомена заслужују још индуктивне струје вишег реда (Хенри), кад се више слојева жица узме, па се кроз један нроиусти струја а у другим проматра последица индукције. На принципу постанка индукционих струја почивају динамо махине. Први је магнето електрични апарат пронашао Пиксли и Пачиноти, независно један од другога. Грам, Сименс, ХеФнер Алтенек, Уитстон и други су те апарате усавршили и њима се данас добијају ионајаче електричне сгрује. Важно је откриће електромагнетског индукционог апарата који је данас од тако важне примене, а први га је нашао Масон и Брегет а усавршио РумкорФ. Поред поменута два начина добијања галванског електрицитета хемијским процесима и механичким радом има још добијањето плотом (Сибек), који поред начина добијања из елемената (Данијел, Бунзен, Бекерел и др.) служи такође за практичну али више за научну употребу. Овде заслужује помена важно Пелтијево откриће везе електрицитета и топлоте, које се састоји у јачем или слабијем загревању додирних места у термо електричним стубовима, као и примена Џуловог закона на струје и везу са Омовим законом. Разним начинима добивене електричне струје: хемијским акцијама и галванским елементима или индуковане струје окретањем магнета у електричном пољу или електричних спроводника око магнета, термичким узроцима, или трењем, дају једну и исту природну појаву. Од свих начина добијања електричне струје најрационалнији су за људску велику примену у пндустрији и за комуникацију добијање електрицитета динамо махином. Овде се добија електрицитет обртањем магнета у електричном иољу или обратно, што је засновано на законима Ампера, Арага и Фарадеја, чијим се именима најбоље окарактерисава прошло столеће. Еод раније споменутих струја индуктивних, ваља знати да их има у главноме од две врсте, једне су што смисао не мењају (истосмислене) а друге што правац мењају свакога тренутка и зову се разносмислене струје, чији је број Фреквенција врло велики (Тесла). Примена је ових струја за тракцију, електрично осветљење и разноврсне механичке послове. Оно, што обично свет замишља, кад се спомене реч електрицитет и чему приписује прошломе веку назив века електрицитета, јесте унотреба и примена ових електричних струја. Овај се електрицитет добија потрошком механичког рада, добијеног највећим делом обичним парним махинама и разликује се од галванског и статичког само по начину добијања, јер се носледњи јавља услед трансФормације рада произведеног хемијским ироцесом или трењем. Данас је велика употреба и водених падова за добијање динамичког електрицитета и она скривена сила, која је нешто мало налазила раније примене код воденица, у про-