Просветни гласник

наука и настава

383

(1827) о зависности јачине струје од отиора и електромоторске силе. Овим сезаконима утр'о пут ударању основа теорији електродинамичкој, коју је Ампер засновао. Раније уочена веза између магнетизма и електрицитета добила је значај свој од Ампера. Он је утврдио закон о нонашању две електричне струје и нашао да се струје истосмислене привлаче а разносмисдене одбијају. Ампер је створио теорију о тумачењу магнетских појава засновану на принципима електродинамичким, и магнетизам узео да је то маниФестација електричних струја, који као вихор круже око молекида тела. Овде спада откриће Амперово соденоида и њихово изједначавање са магнетима, као и Био-Саваров закон о дејству бескрајне струје на нолове соденоида Фарадеј је за тим уочио ротацију струја изложених упдиву магнетском и обрнуто, што је посдужидо у прво доба као основ за конструкцију справа за едектро-магнетска мерења (синусна и тангенцијадна бусода и мудтипдикатора). Араго је уочио изазивање магнетизма у тедима, који се могу магнетисати, гадванском струјом, а Фарадеј нађе, да се то исто може постићн и статичким едектрицитетом, који се добија пражњењем Лајденове боце. На скоро је откривен и едектромагнет (1860 Никлес). Овим се открићима утврдида јака веза између ове две појаве физичке: електрицитета и магнетизма, што је раније сматрано да је одвојено. Нашдо се је да сва теда могу постати магнетима, да се извесна привлаче, друга одбијају а према некима су магнети индиФерентни .једино из недовољно јаких средстава за констатовање њихове моћи магнетичке. (дијамагнетизам, Фарадеј). Средином прошлога века, кад је прокламована вредност принципа консервације енергије, и тражила примена његова у свима гранама фнзичких појава, јако је проширена међусобна веза између свих појава. На пољу електрицитета опажене су секундарне топлотне, еветлосне и механичке појаве раније а није их тешко бидо ни опазити, јер за њих није потреба била у финим већ у обичннм чулним опажањима. Знатнија су открића на овоме пољу Фарадеја, Вебера и Рентгена о скретању подаризационе равне утицајем јаких едектро-магнета. Од најзнатнијих открића је, нарочито по примену едектрицитета, био проналазак индукционих струја. Ово је први открио Фарадеј,не знајући у почетку ни сам да је нронадазак, јер га је доводио у везу са ранијим открићем Араговим ротационог магнетизма. Овде додази н Фарадејево откриће екстраструја, т. ј. индукције, што струје врше саме на себи за разлику од праве, која се врши упливом на спроводнике ван оних, кроз које струја пролази (Јенкин). Нађено је тако исто да се индукционе струје могу и електрицитетом трења изазвати (Мариани и Рис 1888), као н постанак струја ротационог магнета, тако зване унииоларне струје (Фарадеј, Вебер, Пликер и др.). Нндуктивне струје могу постати 26*