Просветни гласник

382

ПРОСВЕТНИ гллсник

збивају појаве светлосне. Етар проткива сва тела, испуњава све међу просторе атожске у моЛекшшма, молекиларне у телима и васионске између светова. Од броја вибриција у секунди, дужине таласке, облика праваца у коме се врши вибрирање једнога модекила етарског у нормадним равнинама на правац простираља (трансверзално треперење) зависи обллк, боја, природа светлости и сва разноликост у светлосних појава. Код електрицитета ћемо доцније видети, да се у истој средини збивају и електрично-магнетске појаве и да се у најновије време светлосни зрак сматра да је порекла електро-магнетског, другим речима, да су светлосне и магнето-електријске појаве истога порекла. Електро-магнетска теорија светлости не обара ундулациону теорију, већ своди две врсте појава: светлосне и електричне на исти узрок. Интерференција, диснерзија, двојно преламање, апсорпција и ноларизација тумаче се као и у ундулационој теорији са малим изменама. Неке раннје несугласице у погледу природе етра (Најмана и Коши) односно његове сталне еластичности у свима медијима или густине, што је нужно било нарочито за дисперзију и апсорпцију, уклоњено је Максвеловом електромагнетском теоријом. Теорија вибрациона, чији је иочетак од Малебранша, Хајенса, Јунга, Ајлера одржала је нревагу над емисионом, чији заступници беху Њутн и ./1аплас. Нађене пак сличности између светлосних и електричних појава, које ћемо видети у електрицитету, нарочито истоветност у брзинама простирања, што се маниФестује у односу електросгатичких и електро-магнетских јединица, и открића Херцова електричних таласа, са свима особинама светлосних појава, изгледа да је у прошломе веку дата превага ундулационој теорији над емисионом, која је са свим напуштена, и ма да по неки покушавају у последње време да се изнова врате на њу. Теорије се мењају али споменута открића из светлости у прошломе веку ривалишу са онима ранијих векова и чине знатне напретке у нашој науци. Магнето-електричне иојаве. Почетак је овога века обележен проналаском нове врсте електрицитета, који је раније приметио на грчењу жабљих бутића Галвани (1791). Александар Волта (1794) је ту констатовао нову силу и стварањем његова стуба отворена је нова ера у нашој науци. Постанак је те силе објашњаван прво животињским електрицитетом (Галвани), за тим додиром два разнородна тела и на крају се дошло до тога, да је узрок њеној по.јави хемијска акција између додирних тела. Постанак је галванског електрицитета као и свих физичких сила, на рачун утрошака извесног рада, па био он природе механичке, хемијске или Физиолошке, то је само једна особита врста трансФормације извесне количине живе силе, која је раније у извесном одређеном облику била акумулисана. После овога значајног открића долази проналазак Ерстеда (1820) дејства струје на магнет, а мало доцније падају знатни радови Ома