Просветни гласник

Г НАУКА И НАСТАВА 381

У прошломе стој ећу је .једно од најважнијих пронадазака спектрална анадиза. Раније откривен спектар, у коме се друго ништа кидело није до дисперзија еветлости, открићем ФраунхоФерових тавних линија у њему постаје ново физичко срество у физичкој астрономији за испитивање природе небеских тела. Карактеристика спектара тела у разним стањима; број, величина и одстајање јасних пруга и тавних биле су по.лазне тачке за нов научни метод у проучавању природе елемената и хемијских једињења, што се је после пренело на даље испитнвање и најудаљенијих васионских тела и небулоза. Резултати су нам спектралне анализе дали појам не само о природи звезда већ и донекле начине њиховог кретања и обележавају најпотпуније листове модерне астрономије. Налажењем у спектру ултра ружичастих и виолетних зракова, којих су последице различитије од видљивих зракова спектралних, проширен је значај употребе спектралне анализе. Зрацима, чије је дејство хемијско јако, какви су ултра виолетни, опредељено је Фиксирање ликова на плочицама премазаних сребра натратом и тим откривена Фотографија (Дагер). Из доцнијег проматрања природе боја, да је боја наше релативно осећање и зависно од дужине таласке и броја треперења, као и то, да се правилна интерФеренција нропуштених или одбијених зракова врпга са хомогених слојева, којима су плочице ФотограФске премазане, и да су боје продукат интерференције зракова, што пролазе кроз правилне слојеве — Л .ипман је Фиксирао слике на плочицама, које се у природним бојама јављају. Овим је и питање о ФОтограФији боја решено и то је производ тееријско -експерименталних радова прошлога века. Теорија виђења, у колико ирипада физици , посматрајући око као зсамеру опскуру, у свима својим појединостима проучена је и иротумачена радовима великог Физичара Хелмхолца. Теорнја боја, моментаних утисака и њиховог сливања у утисак од кога иостаје једна представа о обдику тела или његовом кретању, објашњено је потпуно научно. Резултати су примене овога тумачења у Фотопластикуму и кинематографу, што се је развило из раније познатог стереоскопа и стробоскопа. Гадидејево откриће дурбина и доцније откриће телескопа усавршено је у прошдоме стодећу и готово су обележене границе усавршавању споменутих оптичких инструмената. Нађен је однос између увеличања и јачине осветлења добивених дикова, тако даједно на рачун другога иде. У прошдом су столећу израђени најколосаднији инструменти, којима је до сада иосматрана васиона и проучаване астрономске појаве. Радовима физичким из партије светдости уиапређена је јако физиодогија и дедови психологије, који се односе на појаве чула вида. Резудтат је узајамног рада ових разних људских дисципдина, да су све светдосне појаве у крајњим узроцима својим тадасасто кретање етра. Ненозната средина преко које се пренаша познато кретање тадасасто од најудаљенијих светлосних извора до нашега ока, узета је за подлогу у којој се просвЕтни глдсник I кн>. 3. св., 1901. 26