Просветни гласник
380
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
СТАЊЕ ФИЗИКЕ XIX СТОЛ.ЕЋА од КОСТЕ СТОЈАНОВИЋА ИРОФЕСОРА
(свршетае) Светлост. На светлости је највише рађено и закони су неких свет-л.0сних појава од давнашљих времена познати били. Још су Грци познавали основне законе одбијања и преламања. Декарт је открио из Снедиусових радова индекс предамааа. Архимед је знао теорију огдедала и др. Сномињем само да су сви ти закони бидн без веза и нису удазидп у састав никакве теорије научне за тумачење светдосних појава. Од првих је паучних теорија Њутнова емисиона теорија, којој је Хајенс истовремено истакао на супрот ундудадиону, принципом својим о образовању и простирању светдосних таласа. Посдедња је теорија усвојена и цео је прошли век ишао на то да свима својим открићима потврди егзистенцију и ваљаност њену. Поткрепљена теорија ундудациона радовима Јунговим у Френеду је достигда врхунац савршенства и то је пдод прошдога века. Поред Френега засдужује помена Коши, који је од нрвих, што су анадизу математичку уведи за тумачење физичких појава а нарочито за едегантно третирање физичких пробдема. Овде додази откриће Мадус-ове подаризације и примена подарисане светдости у минерадогији на ироучавање и испитивање састојака у стена, што ,је нову науку, петрограФију створидо у прошдоме стодећу, Радови из светдости, како теоријски тако и експериментадни, давади су ионајјаче тон физичкој науци у првој половини прошдога века. Математичка Физика, којој је основ ударен у Француској, прву је примену нашла у деду о светлости а преко ње пренета на друге гране физичке, што је у Немачкој и Енгдеској преко Вебера, Кирхова, Хедмходца, Томзбна, Максведа, Тиндаља и др. постада нов метод у физици , који ривалише експериментадном методу, који је нераздвојан од Физике, за проматрање њених појава и налажење основних закоиа физичких. Поред теоријских радова на физици , којима је унет математички метод у нашу науку и постигнуто јединство у тумачењу светдосних појава једном и истом теоријом — ундудиционом (таласања) знаменита су открића експериментадна, која ћемо напоменути. Брзина је светлости раније откривена (Ремер) и из астрономских података одређена. У прошломе стодећу радовима Корнуа, Михелсона, Фукожлта, Физоа и др. из појава терестричних брзина је вериФикована и поправљена.