Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

37 9*

Већ у првом делу реч тид, (шума) дада је учитељу ирилике да ученике иодсети на њезин синоним бовсЛ и да им објасни да ирва има шире значење, а да је друга не само ужега значења, него да има у себи нешто пријатно, јер се у њој тражи поглавито хладовина и одмориште. Иста готово разлика, каква је између наших речи: шума и гај. Иридев маккег (окретан) дао је учитељу прилике да подсети ученике на неколике речи истога корена (гоакеп, пробудити се и бдити над неким, цоеккеп, разбудити, гсеМ-ег, сат будионик) и да им у исто вреле каже шта је то етимолошка категорија и т. д. Кад се исдрпе све што даје у тексту повода за слична објашњења и кад су ученици иотнуно савладали садржину, прелази се на последњи посао: примену изученога градива. Разнолика су вежбања која се могу овога ради давати ученидима: задаје им се да целу песму испричају течно и правилно у слободном слогу; или им се даје иисмен задатак коме тема може бити различна, али увек у вези са садржином саме песме; или се захтева да ученици напишу, по диктовању, саму песму или испричану јој садржину, или се, на иослетку, у изученом градиву траже елементи за састављање простих и сложених реченица. Разуме се да сва ова веџбања зависе од природе садржине прочитанога одломка. Ако је то каква историјска прича, онда. се за објашњење везују патриотске и грађанске поуке; ако је какав опис из природе, онда се, у интересу јединства, везују његови елементи са онима који су раније изучени, па се припрема градиво за наставу на часовима посвећеним јестаственици и т. д. По ово неколико података о уређењу и настави у холандским основним школама може се, надам се, створити, ако не потпуна, а оно бар доста јасна слика која потврђује, што у почетку рекох: да бисмо се у Холанђана имали многом чему корисном да научимо, а на првом месту, да не треба слепо копирати што видимо у других од нас наиреднијих народа. Успех свих установа, па и школа, зависи од тога, како ће оне одговарати правим потребама којима треба да послуже и хоће ли се у њиховој организацији огледати дух схватања народнога. Нросветно питање није више чисто педагошко, него и еоцијално питање. Да би се просветна организација могла засновати на довољно широким основама, те да донесе народу стварне користи, треба, пре свега, тачно знати социјалне потребе које треба њоме задовољити, а за тим се постарати да се то постигне на начин који ће бити у складу са педагошким начелима Како се то двоје може лепо спојити у организацији основне наставе, леп су пример основне школе у Холандији. Ја сам бар добио такав утисак,, посматрајући рад у њима и њихово уређење. Врање. Свет. Ст. Сииић