Просветни гласник

396

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

Од досадашње конструкције ^ассизаНоиз сит тјгтШо", у којој акузатив и иефинитив заједно чине јединство јсдног објекта за уегђит ге^епб, треба разликовати такву конструкцију „ ассизаИгшз сит гпјгпИгоо ", у којој је акузатив објекат транзитивног глагола, а инфинитив као објекат за доиуну, у којој дакле акузатив ирииада главном глаголу (тегђит ге^епз), а не инФинитиву. Тако имамо на нр. у латинском содо Ге јидеге „ нагоним те на бежање" (не: нагоним, да ти бежиш), содо ■адеге „нагоним те на рад" (не: нагоним, да ти радиш), с1осео 1е зсгИеге „учим те писати, учим те писању" (не: учим, да ти пишеш). Упореди и наше: . научио га писати" (Вук. реч. 3 8. т. научити, 1), а то је управо = „научио га пиеању". Наш се језик нодудара са датинским, те и у нас поред акузатива као објекта гдавног г.гагола стоји инфинитив као објекат за допуну и то главног глагола као и акузатив, који не зависи никако од инФинитива. У овој конструкцији имамо ми управо два објекта, један лица у акузативу и други ствари у инФинитиву. У Вранкову Ђачк. раст. (95. стиху) „Тако тебе (зс. сунце) ја седати гледа" имамо ми поред акузатива као објекта тегМ ге^епШ и инфинитив , који није ништа друго него предикативни инфинитив. Овакав предикативни инфинитив стоји овде место предикативне споредне реченице са да (где, како), која замењује наш а(1тегМит л-ег1)а1е садашњег времена. У латинском језику место наше предикативне споредне реченице (а у Бранкову стиху место предикативног инфинитива) стоји нредикативнИ рагМс1ртт ргаезепз. Тако је дакле „Тако тебе ја седати гледа" = „тако ја гледа(х) тебе (где) да седаш" [латинско: {е (зс. 8о1ет) оесгЛепрегп »»'сИЈ. Што се тиче датинског језика, конструкција се „ассизаИтиз сит МбпШто" надази у народном говору. За тим та конструкција узме тодико маха, да је у почетку римске дитературе већ обична, а у кдасично доба употреба је те конструкције бида врдо ведика и одржада се до романских језика. У песника се посде активних гдагода зепИешП и (ИсешП место конструкције „ ассизаИгиз сит тржИгоо " надази и „ потгпаНшз сит ГпђпИжо*. Конструкцију „потшаИтив сит тбпШуо" место „ассиб. сит 1п6п." узеди су датински песници према грчком језику. Тако је Пдаутово Азш. 633.: агдепИ угдгпИ тгпае те& а& тогГет апргпегит, диаз ЈгоМе апм1езсеп& ТЛабо1из 1р81 с!а1иги8 сПхћ. Према Пдауту има и Еатуд 4, 1 рћазе1и8 Ше, диет гппеИз ћозрИез, аИ јигззе птгцт се1 с г 11 т и 8. Обичнија је ова конструкција у песника Аугустова доба, на пр. Нога1. 0(1. 3, 27, 73 ихог гпогс Н Јо^гз еззе пезслз. Песници Аугустова доба, који су се највише угдедади на грчке песнике, употребљавају посде активних гдагода зенИепсН, <Нсеп(П е1 аб'ес(,иит и потгпаШиз иартицииа, који није ништа друго него иредикативни иартиции, на пр. Уег§. Аеп. 2, 377 вепзИ те(По8 (1е1ар8и8 т ћоб^св „осети да (где) је дошао у сред непријатеља." Овакво употребљавање предикативног партиципа одговара грчкој конструкцији тјад-ето { џлесгшр —