Просветни гласник

НАУКА И НАСГАВА

397

бспзИ с1е1ар8и8. И у доцнијој латинској прози налази се ова конструкдија. У кдасичном латинском језику примери су овакве предикативне конструкције ретки и место н>е је обичнији ассизаШиз сит ГпјгтШо. Еао што се види, те се две конструкције тако додирују, да се номинатив иредикативног иартицииа може објаснити и као замена конструкције ,ассизаИуиз сит шјгпИпо" , да је дакле зепзИ <1е1ар&и& — зепзИ зе д,е1а,рзит еззе. ЋоттаИуиз сит ГпђпМто уз пасив глагола вепИешИ и (ИсепсИ је латинска конструкција., а има је и грчки језик, на пр. с ОџоХоум иџацтеш: ■сопјгГеог те реесаззе, Хепорћ. Ап. 4, 4, 17 'Едштшџегод, побапо? еЦ, Педацд есрц е1уои 1п1еггода1из сигаз еззе1 Регзат зе еззе тхИ. Како је иостао ассизаШиз сит гпфпШко, тако је исто постао и жттаГжиз сит тјгтГгоо. Као што је акузатив конструкције , ассизаШиз сит тјгтШо" првобитно био објекат (активног) транзитивног глагола главие реченице, који је иосле унутрашњег померања речи у реченици примакнут инфинитиву као његов субјекат (акузатив субјекта), тако је и номииатив конструкције , поттаИуиз сит тјтШко' првобитно био субјекат пасивног глагола гдавне реченице, па је посде померања реченичиих делова примакиут инФинитиву као његов субјекат (номинатив субјекта). Како при претварању главног глагола из актива у пасив акузатив објекта главног гдагода постаје номинатив субјекта, то је на пр. од ВИзи1ит аисПећатиз еззе гп Зугга постадо ВИ)и1из аисИећа^иг еззе т бугга. Тек је после померања речи у реченици дошло АаЛгеЂаГиг ВгМиз сззе т 8угга. Пошто се номинатив конструкције „ потгпаНшз сит ГгфпШоо Ј осдободио синтактичке везе са гдагодом главне реченице и дошао уз инфинитив као његов субјекат, стане се и у језику губити осећај да је номинатив конструкције „поттаИ^из сит пфтШо" био првобитно субјекат глагола главне реченице, а почне се осећати да је „ потгпаИтлз сит тјгпШђо в споредна реченица, у којој потшаШиз сит ггфтШоо чини јединство једнога субјекта за тегћиш ]'е§епз исто оиако, као што ^ассизаИтиз сит тјгтШо" чини јединсто једног објекта за тег1>ит ге§епз. У старом латинском језику мали је број таквих глагола, чији пасив има уза се потгпаИшз сит ГгфпШт. У класичном језику број је тих глагола већи, а са пропадањем латинског језика потгпаШиз сит тјтгШо се све више умножава. По аналогији пасивних глагола ШсешП и зеиИеисИ .добију ту конструкцију и други глаголи тако, да су примери те личне конструкције од времена Салустија и Ливија врло чести, а у доцнијем латииском језику још чешћи. По аналогији стоји поттаШиз сит пфтШо и уз пасив интранзитивно употребљених глагола, на пр. уз регтШеге (с1. Аи§из1. 1гас1. XXVII у Јо.: Ј^аигепИиз сИи т^еге регтгз■зиз ез1 е!с.). Београд 1901. године. Јанко Дуки!..

НРОСВЕТНИ ГДАСНИК, I књ. 3. св., 1901.