Просветни гласник

ОЦЕНБ Ц ПРПКАЗИ

409

Искључено је сасвим ,да Хербартова исиходогија.... још и данас може служити као, основида за наставу из лсихологи.је. исто онако као што н. лр. Њутнова оптика — при свим де ни м правилним резултатима и драгоцениМ; напоменама у појединостима — није данас вшне подесна за. основицу данашње оптике.... И највећи научари припадну најзад историји" те »...на место непосредног утицаја настане посредни, историјски. И за Хербартову је психодогију дошдо то време, те ће и највећа упињања њених приврженика моћи само у појединим круговима, овде онде, да одложе донекле оно време када ће се сасвим угасити њен непосредни утицај". (стр. 75). И за оне у које, нини ми се долази и наш иреводилац — који би хтели због неколико добрих стварчица у Хербартовој нснхологији, да је наметну целу младежи и учитељима, налази се у овим Циеновим речима леп одговор: „Благодарећи генијалној проницавости и утанчаном психолошком посматрању Хербарт је, у пркос погрешним принципима и методама, често долазио до правилних резултата".... А.1 н „треба ли сад због ових појединих правилних резултата да примимо за готов новац оне погрешне принципе и методе, заједно са оним многим иеправилним резултатима дакл.е цео „систем"? Заиста не в ... (стр. 75 и 76). Па онда продужава Циен овако: . „Можда би се могло, даље, рећи, ако сам Хербартов систем и није може бити, данас више иодесан као основица исихологији, могу се врло згодно узети новији и најновији учебници Хербартове шкоде — у осталом већим делом нова издања старијих учебника — као таква основица, јер се у њима води рачуна и о експериментално -Физиолошкој психологији". Али ни „ова напомена нема значаја, нити су ови нови учебници Хербартове школе употребљиви као основица психологији која непрестано напредује. Та, није овде питање о појединим резултатима, од којих би се морали једни додати а други унети као допуна, већ је питање о основним принципима и методама. Пре свега — понављам — ми нећемо никакву метаФИзику нити икакву метаФизичку спекудацију. Хербартова је психодогија, напротив, скроз прожета метаФизичким спекудацијама. Ни новији ни најновији учебници Хербартове шкоде иису се осдободили ове метаФизичке спекулације; али њих не би требадо више ни увршћивати у ову шкоду, кад би се одвојиди од метаФизике, јер је баш ова метаФИзичка основица битна карактеристика Хербартове психологије. Отуда и изгдедају оне овде-онде расејане напомене о Физиолошко -ексиериментадним чињеницама у свим овим учебницима као да их је од некуд ветар навејао: оне су туђице, које у својој спекулативној окодини изгледају врло чудновато. 0 оним, пак, многобројним, понекад посве нретераним погрешкама и забдудама, које се често надазе у тим напоменама, нећу ни да говорим. Оне само показују, како су тек споља надеплене на стари Хербартов систем" (стр. 76 и 77).