Просветни гласник

408

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дерној псЈГОЈДОГИЈи. Он је својим радовима стекао светскога гдаса у психолошким иитањима. А Удружење иријатеља Хербартове педагогије раз, нело му је име по свету и као педагогу, јер је он са ч.1 ановима овога удружења више година радио и практички на исихолошко - иедагошким ексиериментима, и те своје радове штампао као продукте тога заједничкога рада, чиме су се Хербартовци — шш боље рећи Хербарт - Рајновци — врло поносили. Тај иети Циен прошлога је лета одазват у Холандију за проФесора. Том приликом, при поласку своме из Јене, одштампао је он опроштајну расправу од 79 страна која се зове: ,Однос Хербартове психологије ка физиолошко - експерименталној психологији" (1)аз УегћаИЈиз с1ег НегћагГбсћеп Рвусћо1о§Је гиг рћуто1о§18сћ - ехрегипеп^еИеп Р8усћо1о§1е, тои Вг. Тћ. 2Јећеп, РгоЈеззог ап с!ег 1Ј1иус1'8ћа1 111 Јепа. ВегНи, Уег1а§ топ Г(еи1пег & Келсћап! 1900. Рге18 1,80 М.). На завршетку те епохалне расправе по овом питању Цием је укратко изложио резултате својега опширнога расирављања. Из тога резимеа навешћу оправдања за моје тврђење у почетку овога реФерата. Тако на стр. 71. пошто је одао достојно уважење заслузи Хербартовој за развитак психологијин наставља овако: „У историји психологије његово је учење знатно обележје, каквих је у историји психологије досад. мало на броју. Ко се буде бавио исторнјом психологије мораће се бавити Хербартом од прилике исто онако као и историја Физике Њутном или историја ботанике Линеом. Напротив, сасвим је друго питање да ли се Хербартов систем психологије, бар у њеним методама и главним тачкама, може још и данас сматрати као исправан, и отуда да .111 се може препоручити као основица за изучавањо психологије и за исихолошка истраживања. На ово се питање мора одлучно одговорити одричући. Физиолошко експериментална психологија далеко је измакла од Хербартовог система и захтева за себе, с пуним правом, искључиво господарење". Даље Циен продужава овако: „Али не само што се овај системски карактер Хербартшјје психологије не може сложнти са данашњом науком, већ не може то још многовише она њена. метафизична полазна тачка, коју је још Хербарт нагласио. Ми неЛемо у жихологији никакву метаФИЗИКу, ни трага од ње нећемо" (стр. ■ 72.)... „Место метаФизичких принципа, ми захтевамо аосматрање', а нарочито енспериментално иосматрање. И овде се Хербартово гледшпте, о одбацивању експеримента, не може одржати. Већ је сада експерименталнога порекла најмање девет десетина оиих радова на психолошкој области који уопште заслужују да се човек осврне на њих" (стр. 73.). Даље продужава Циен , што је за нас овде од особите важности,. овако: