Просветни гласник

ХРОНИКА

531

Л-Ожи калцијун амон оксадатом. Ако у рствору има много мангана онда ова метода није тачна. 3. '0 испитивању беланчевине у мокраКи од ЈоПев-а (Еети §еп. <1. сћ. р. е1 арр. Керог4. Т. IV 3). За испитивање беданчевине у мокраћи Јо11ез се служи реактивом ов.ога састава: 10 дел. меркури-хдорида, 20 дел. ћидибарне кис., 20 дел. натријум-хлората и 500 дел. воде. 4—5 сст. нроцеђене мокраће закисели се 1 сст. 3% сирћ. кис. и дода 4 сст реактива и упоређује са мокраћом којој је додано дестиловане воде. Овим се реактивом доказују и најмањи трагови беланчевине, иа чак и у оном случају кад се са калијум -Феро -цијанкдом не добија никаква реакција. 4. О узроку иогрешке ири исиитивању мокрапе на шеЛер иомоКу фелинговог раствора од Ј. Еигу (К. (1. сћ. р. е1 Керог! Т. IV 3). Бива често да се шећер у мокраћи не може доказати Фелинговим раствором, ма да се на поларизационом апарату да лепо видети да га има. Аутор је дошао до закључка да је овоме узрок креатинин који се не таложи олово-ацетататом а, таложи меркури солима поред натријум-карбоната; и који се једини са купро-оксидом одвојеним из Фелингова раствора. 5. О уиотреби ацетилена, у место ирасковог гаса од Сг. Б. Воигдеге1-а. Ацетиден, при сагоревању са чпстим кисеоником или са смешом кисеоника и ваздуха, развија тако велику топдоту, да, се у њему може топити платина и други тешко топљиви метали. Ацетиленов пдамен може се удесити да буде оксидациони, редукциони или неутралан, ирема. потреби, што је тешко постићи код праскавог гаса. (>. Д-р Кнез-МилојковиК и д-р А. Зега реФеришу о једном случају тровања сумиорном киселином. Према секционом протоколу видедо сејасно, да је детету од 4 мес. сипана у уста нека киселина. — Са орГанима била је послата и детиња кошуља, са које су скинуте и водом екстрахиране мрље показивале киселу реакцију. Утврђено је да је то била сумпорна киселина, и титрисањем нађено је 0Л1 о / о 80., и таложењем 0.1096% 80 3 . Али су органи показивали слабо алкалну реакцију, те је, према томе, једино могућно било извести закључак по количини сумпора у органима. Како у опште није могућно било наћи никаквих дата о количини сумпора у органима, поглавито у стомаку и танком цреву, морало се само упоредним радом доћи до тих резултата: испитивани су дакле органи детињи упоредо са органима другог човека који је са свим под другим условима заврпгао свој живот. Узето је из органа оно што је поступним испирањем могло проћи кроз крпу. Наводећи начин рада који је био потпуно исти код једних и код других органа, дошли су до закључка, да у детињим органима има 0.20734°/ о 80 3 а у органима човечијим 0.116°/ 0 80 3 . И ако је у детињим органима нађено два пута више 80 3 него у човечијим (изгледа да је човек јео јаја пред смрт), опет је и ова количина