Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

п,и н<шр. 1,;.1лсћс п1 МагИп, 1ј С Уоуа^е (Је Мопзхеиг РеггЈсћоп. Насатвник је говорио само Француски, па је то тражио и од ученика и то да говоре у нотпуним реченицама. За иохвалу је марљивост ученика н дисциилина, чиме се ова школа нарочито одликује... На крају издази да се према овоме не могу ни Ентлези похвалити наставом модерних језика као ни ми, ма да су у нечем од нас умакли. љ. м. п.

Универеитет НагтагД. Према одлуци факултетскога и административнога већа овога университета утврђен је нов н'ачнн за ступање на университет; измена ће сгупити у живот још ове године. Прн пуштан>у на испит за ступање на университет уведен је примцип избора : грчки ће од сад бити факултативан, а може се заменити било којим другим модерним језиком, било којим научним нредметом. Из латинскога језика траже се само основна знања (скоро оно исто, што се учи у III р. Француских гимназија), ако кандидат покаже дубље иознавање изфранцускога, нлиизнемачкога језика, или изнаука (математике, Физике, или природних наука). Сем основаиз латинскога, обавезни су предмети још : енглески, један модеран језик, геометрија, алгебра, историја и једна ексиериментална наука, с ирактичиим исиитом. Кандидат мора донунити свој испнт са два или са четири Факултативш! нредмета, ирема томе како је изабрао основни или виши ступањ. Дух ове реФорме то је дух ко .ји влада. ири свим прогресима великога Университета америчког, који је непрекидно на путу развића : жеља да се прилагоди нотребама модерне науке. Настава његових двестотине дрофесора, која даје више од шест стотина предавања, има бескрајно много разноврсности сувремене мислн и даје слику непрекидне радљивости у веку

специјалисања. У Харварду, може ученик остати веран досадашњем класицизму или се може одати наукама чистим и примењеннм, задржавајући ири том право на исту диплому као и онај ирви (ћасћеНег еб-а1Ч8). Од сада, он ће моћи почетн да се специјалише пре него што ступи на Университет. Дејство реФорме је да еманцииује средње школе, које ће моћи у будуће бити модерне (у педагошком смнслу), ако то траже услови краја и ако су потребе школскога становништва, па да ииак огварају пут за Университет, као и класичне школе. Младић, који није унаиред одредио план својега васиитања, моћи ће се одлучити доцније, кад нокуша пријамни испит у Харварду. па чак н ако се дуже бавио практичним наукама. Класична п модерна настава признате су за једнаке п обе водеслободним ирофесијама или индустриском и трговачком животу; оне се дакле не разликују, као у Француској, различннм дипломама и другачим позивима. Председник (ректор) Университета Елиот потврђује статистиком, да класична учења пмају исто толико партизана, колико и модерна. Университет Харвард доиунио је и своју унутарњу организацију, већ тако савршену, установљавајући пенсију за свс својс службенике, почевиш од правога ироФесора до иајнижега службеника у библиотеци или у лабораторији. Од ире више годпна председник је свратио пажњу завештачима о корисности пенсионе касе : известан број поклона придат је тој каси. Университет ју је доиунпо улозима из својих нрихода. Данас је ленсиона каса у сгању, да плаћа свим службеницима, који имају 20 година службе и 60 годнна живота, двадесет шестина 'ј. { њихове плате, додајућн по једну шестину за сваку годину службе преко 20 година, па до четрдесет шесетина. Овде се напомиње, да се од плате ништа не задржава Веран свом демократском карактеру Университет Харвард мало ће коју годину нропустити, а да не уведе по ка-