Просветни гласник

наука и настава

441

2. Да покаже главне начине по којима се естетичко васпитавање врши у породиди и јавним васпиталиштима. I Однос између .1епога и Доброга По Хербарту, оснивачу данашље педагошке науке, могли бисмо тврдити да право васпитавање не може ни бити друкче него естетичко. Јер оно што, по њему, као гдавни циљ васпитни истакосмо, морални характер, Добро, само је једна врста Лепога, које је предмет опште естетике. Овај однос Л.епога према Доброме Хербарт је први јасно представио и васпитну важност његову истакао; али мисао та ни њему није могла бити сасвим нова. Још кдасичари старога века, а нарочито Грди, једва разликоваху Л.епо од Доброга. Платон?) у своме Фидебусу, ставља Добро изрично у класу «/1епога, а слично палазимо и код : Аристотела , 6 ) По Брутервеку') су и стојици сматрали за Л.епо оно што одговара достојанству човечјем. А и Цицерон је истицао бдиско сродство између Лепога и Доброга. 8 ) Ну за нас су од ве^ег интереса философи новијега врсмена, а нарочито моралисте и естетичари 18-ог века, који не само да се баве о односу између Лепога и Доброга, него се и у понеким другим тачкама додирују са схватањем хербартоваца о Лепоме. Тако лозански нроФесор Ј. Р. Сгоизаи означава као Лепо, између осталога, и оно што је морално. Бажније је код њега разликовање лепога на субјективно и објективно. Прво је везано за осећање које је у нама за време посматрања лепога предмета; у другу пак групу спада оно што се допада мишљењу а не осећању, лепота дакле која не зависи од осећања. 9 ) Само је, по њему, мало људи који знају за ову вишу врсту лепоте; већина њих сматрају за лепо оно што њиховим чулима годи. По правилу требало би да лепо облада нашим осећањима, а не да се за њима поводи. 10 ) Енглески класичари 18-ог века беху ставили себи у задатак да разви.јањем естетичкога укуса поправљају друштво свога доба. Они, до душе, не мешаху естетику са етиком, као што видесмо код класичара старог века, али вероваху да уметности могу подићи опали морал; њихова је естетика, дакле, имала етичко обележје. То видимо нарочито код ^езђигу -ја,, који беше уверен да се целокунна човекова унутрашњост уметноЈнћу уздиже и оплемењава. 11 ) Његова је естетика обележена изреком:

5 ) НозИпзТсу, 0., НегћаПз АебЉе <ак, 1891, стр. 71. 6 ) 2е11ег, Ђ-г Е.. ОптЉ. (1. 6е8сћ. (1. ^песћ. РћП., 1893. 1 стр. 190. ') НозИпзку , у наведеној књизи , стр. 71. 8 ) , опет тамо. 9 ) V. 8ит, Л-г К. Н., Б1е ЕпШећип^ Дег пепегеп АевЉ. 1886., стр. 99. 10 ) опет тамо, стр. 100. ") » » , » 192. (сравни и стр. 174).