Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

455

нроматрањима, која је чинио на иуту између Брода и Сарајева А. К г ећак. 1 ) Мада Најмајерова распраница,-) штампана 1880. год. у Годишњаку Бечког Геолошког Завода, од врдо је ведике важности, јер се на њој мора зауставити сваки који жели да проучи млађи терцијар у Босни и Херцеговини. Ту је ирви пут у целини изнета геодошка слика ових земаља. Свекодики материјад што су га бечки геодози сабради приликом картирања окупираних покрајина уступљен је Најмајеру, који га је проучио и објавио. Поред нових обдика од ведиког су значаја и закључци изведени на основи теренског нроматрања и проученог палеонтолошког градива, Штета је само што су фосиди које је Најмајер обрађнвао биди већином врдо рђаво очувани, тако да се врло често сретамо са Фосидима који нису дефинитивно одређени, него означени да диче на ову или ону већ познату врсту из конгериске етаже. Најмајер ,је изнео преко двадесет локалности из Босне и ХерцеговИне. Од ових само Доња Тузла несумњиво нрипада понтиској етажи. Остале су Фауне прошаране по неким далматинским типом (као РоззагиЈиз ГггсагтаШз, риПиз, &аИоа и т. д.). У овом погдеду највише падају у очи Хаптовац у Метохији, на самој црногорској граници, терцијарни басен у бдизини Ллвиа, околина Коњица, Зеница и т. д. 1887 године Битнер 3 ) је објавио Фауну мекушаца пз Џеие СИ. од Коњица, пропративши поједине облике кратким напоменама. Нреглед литературе о босанском терцијару завршава се Фук с о в и м одредбама у Аналима Бечког Јестаетвенич. Музеја 4 ) и Брусинином ОгаЈЈдош. где су напоменуте две само докалности (Автовац у Херцеговини н једно место на путу између Сарајева и Лукавице). Прелазећи на расматрање палеонтолошког материјада, немогућно ми је изнети целокупну Фауну из свију места ове земље, као што сам урадио за Далмацију. Иди ако бих то и урадио, у списку таквом имали бисмо поред мешавине меланопсидних облика са облицима из понтиских на и млађих слојева, још и нових врста а тако исто доста и иеодређених или непоуздано детерминисаиих. А са овим не бисмо могли правити никакве

') А. Кгећак (тео1о^18сће Вео1)асћ1ип§еп аи!' (1ег 11ои1е ВгоД-ЗагајеУО. УегћапЛ. с1. па(.иг{'ог. \ г егеЈп8 111 Вгипп. XVIII В<1. — — МИ.ЉеПип^еп ићег деодповНзећеи УегћаНшбве аи!' Лег Вои4е Вго(1-Зегајеуо. Уегћаш!. Д. к. к. ^еоћ ВАпа1. 1879. .V- 4 р. 98—99. 2 ) М. Меитауг ТсгИаге ВтлпепшоПизкеп аик Возшеп иш1 Негге^отта. Јаћгћ. XXX ЋТеп 1880. 3 ј А. ВИДпег 2иг КешНшз (1ег Ме1апор8н1ептег^е1 топ Шере ће1 Коијјса 1п (1ег Негге^оута. Уегћап(11ип^еп с1. к. к. <;ео1. ВАпв1;. 1887 № 16. 4 ) Т ћ. 1' и с ћ 8 Ет8еп(1ии$*еп уоп Ре1ге&с1еп аиз Во8П1еп. Аппа1еп (1. к. к. па1игћ. НоСтизеитБ. В(1. V. Јв 2, ХоНгеп р. 84; ГоввШеп аие Вовшеп шкЈ 8егћ1еп 11 )1 (1. X 4. КоНгеп ј >. 114. Л\ г 1еп 1890.