Просветни гласник

НАТКА Н НАСТАВА

501

знајући већ однос сјајности Сунда према Канели, може се најзад ноставити однос и између Сунда и Меркура. На овај начин нађена је средња вредност привидног Меркуровог адбеда на 0.112. На други начин може се израчунати вредност Меркуровог албеда и из Формуде: Ј / <1, V у којој Ј преставља кодичину Меркурове светлости (1 „ пречник Меркуров џ _ албедо „ Ј ј , количину Месечеве светлости с1, , нречник Месечев јм , „ албедо „ Еад се горња .Формула реши помоћу логаритама, доби.ја се као крајња вредност за џ = 0,126, која би престављала привидно албедо ове планете. Ако између ове две вредности за ^ = 0,112 и ,« = 0,126 узмемо средњу вредност, добићемо да је џ = 0,114, која се јако подудара са нривидним Месечевим албедом (0,118). На основу овог резултата, можемо са великом вероватноћом — заједно са 2о11пег-ом — тврдити: да је Меркур небесно тело, чија се иовришна веома иодудајоа са Месечевом. Ну, топограФСка посматрања тек треба да потпомогну овај закључак, на који је указивао и г. Уо§е1 још у другој свесци својих ,Во1ћкатрег Веоћасћ1ип«еп." За мерење Венерине сјајности служимо се такође посредном методом. И овде упоређујемо сјајност пунога Месеца према Венери и то с иретпоставком: да се оба ова небесна тела посматрају на даљини једне астрономске јединице. Њихови пречници, који су веома иотребни за израчунавање поменутих односа, на јединици (астрономској) одстојања износе и то: привидан пречник Венере 17." 211 = с1, а привидан пречник Месечев 4." 856 = (1,. Знајући сада ове величине, означимо са џ'. прпвпдно Месечево албедо, а са ~ однос Венернне према Месечевој светлости, на 1 показаном растојању имаћемо: _ Ј <1, 2 где (Ј, преставља привидно албедо Венернно. Кад у ову Формулу супституишемо познате количине с десне стране, добићемо, да је најзад: /I = 0,623 С ногледом на албеда осталих планета имамо сада укупно за све планете привидно албедо, а за Месец још и право. Тако има: Меркур 0.114 Венера 0.623