Просветни гласник

502

ЛРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Месец 0.119 и 0.173 (право) Марс 0.267 Јупитер 0.624 Сатурн 0.498 Уран 0.641 Нептун 0.465

Интересантно је, да оне иланете, код којих .је и иначе другим путевима доказапа густа атмосФера са огромним и честим облацима, имају особито велике вредности за албедо, а које се све међу собом готово подударају. Тако је н. п. код Венере, Јупитера и Урана. Према овоме изгледа, као да ће се потврдити оно правило, које је 2б11пег поставио приликом критичког прегледа ТатћегЈ -ових и Вои§иег-ових Фотометриских нринцина. То правило гласи: „Количине светлости, које одају планетске кугле у разним Фазама својим, у толико ће се већма подударати са Тат1зег1-овом теоријом — која претпоставља да су површине свих нланета хомогене — у колико дотичне планете имају гушћу атмосФеру и што зраци (реФлектовани) њихове светлости допиру до иосматрача из незнатније дубине атмосФере." За оцењивање Физичке ирироде иланетских површина потребно је знати вредности албеда за земаљске материје под сличним околностима. Ради објашнења нак појава, које се на тим небесним телима посматрају, ми смемо претпостављати само онаке силе и онаке појаве, чије се аналогије могу посматрати и на Земљи и особине њихове испитивати. Најзад прп свеколиким испитивањима Физичке природе небесних тела, мора се увек поћи с нретпоставком, да су опште и битне особине материје, како на Земљи, тако и у безграничном простору свуда једне и исте. На основу овога — а помоћу истих Фотометриских метода — 2611иег је одредио албедо за извесан број земаљских материја. Бројеви, који престављају те вредности, израчунати су доста тачно. Тако:

свеж снег има ирив. албедо

0.783

затворено сиви сијенит ■

• 0.078

бела хартија

0.700

жпва •

• 0.648

бели пешчар

0.237

метално огледало ■ • ■

• 0.535

аргилошист

0.156

стакло

• 0.040

кварц-порфир

опсидијан

влажна орница

0.079

вода

• 0.021

Тако је одређено нривидно албедо и за још неке земељске материје. Оваки изрази, какви постоје за реФлексиону моћ оатмчких зракова, треба да се поставе још и за термичне и хемиске зракове. На тај начин би се — као што смо још у почетку нагласили — појам ТатЈ)ег1-овог израза „албедо" знатно проширио. Ну, одређивање термичнога албеда за небесна тела, за сада је потпуна немогућност, као што су у опште испитивања температуре разних небесних тела, једна од најтежих и