Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

507

начин многи поцрвене, што се у љих изазове уверење о томе. „Такав случај, где се нека радња изазива тиме, што се код некога дида пробуди представа о њеном настунању, називамо сугестијом" (МоИ'). Има сугеегија и у будноме стаљу, као и у хиннози. У хипнози свака одређена представа, свака очекивана Физиолошка или исихолошка радња у телу има наклоностн и да се појави, док је то у будноме стању често друкчије. Овде се не поклања слепо веровање свакоЈ наметнутој идеји, ма да је нознато, да се људи и при том веома различно понашају. Већином се у тим случајевима једна ствар узме као немогућа, а друга као невероватна. Ту се човек сам обавештава на основу логичнога мишљења. Умножен сугестибилитет и његово брзо прекидање — као да су бнтне ознаке хипнозе. По Роге1- у у сугестију спадају: поверење и даковерност објекта за хипнотизовање, и извежбаност и поузданост од стране хипнотисте. Када се к томе још придружи и познавање индивидуалитета, правилно схватање задатка и потребна издржњивост, тар је врло вероватно извођење већине сугестија. Сугестија може бити без речи шш с помоћу речи. Ирву зову Француски хипнотичари „8觧е8Ноп раг аШиМе". Њу је открио ВгагЛ. Када се хипнотизована особа пусти да клекне и склопи руке као кад се Богу моли, ц.ено лице добије побожан израз. А ако се одмах затим промени положај, ако се испружи рука те особе и од шаке се направи песница, лице одмах добије љутит израз. СЈгагсоГ је принео руку устима такве особе, као да би она хтела да пољубн руку, и на њеним се уснама указа осмех. О-еззтап вели, да се с помоћу те ,8觧е8^оп раг аШ1и(1е/ могу постићи најкомичније радње, н. пр. да се једна страна лица у хипнотизоване особе смеје, а друга да плаче. ЧешКе су сугестије речима. Најобичнији је случај, да се из хипнотичнога сна буди заповешћу. Сличан случај имамо код природнога сна. Многи се људи буде у тачно одређено време, које једно вече раније утврде. За пример сугестије у разним правцима нека послуже ови ниже изложени покушаји, које сам ја сам извео. Сугестовао сам хипнотичара (четрнаестогодишњег дечка), да је он Робинзон, и запитам га: — Како се зовеш? — Робинзон. — Ето, крај тебе седи Иетко! 1 ) Видиш ли га? — Видим. — Па реци му: добар дан! Хипнотичар пружи руку замишљеноме Петку крај себе, и врло срдачно рече: „Добар дан!" У ствари ту није било никога.

!) Ми смо превели име ГгеИа^ оа Петко, као што је то учињено и у српском преводу »Робинзона". Преволилац.