Просветни гласник

'508

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Сугестујем сада хипнотачару овако: — Ти си Будиета и зовеш се Калимавучи. Ја сам рабинер из Париза. Буда је мој ујак (дакде нешто бесмислено). Како се зовеш ти? — Калимавучи, одговори хиинотичар. — А ко сам ја? — Рабинер из Париза, гдасио је одговор. — Ко је мој уј ак? — Буда. — Па како може рабинер као јеврејин да буде нећак Будин? — Та он је преврнуо вером. — А где си ти рођен? — У Бомбају, одговори хипнотичар. — А где си учио шкоду? — Па, у Бомбају. — Каква је то школ.а била? — Велика Школа. У њој уче отмени Индијанци све што им је потребно. — Јеси ли ти Будиста или Хришћанин? — Будиста. — Хипнотичар седа скрштених ногу и прави се као да пуши на лулу (а у ствари то не чини). То не чини радо, већ само за то, што је то обичај. Много се осврће. Рекох му, да ми опише свој стан. И он то учини овако: — То је колиба од бамбусове трске. Покривена је такође трском. Ово је (ноказујући покривач са дивана, на коме је седео) асура. Ево овде једнога столића; како лепо изгледа! На њему је насликана башта. Горе су на колиби два капка. Покажем му једну даму и рекнем: — Ево твоје тетке Халиапане. Мораш је поздравити! Он је хтеде нољубити. За тим му покажем другу даму и опет кажем: — А ово је твоја мати. Мораш је поздравити као што је то код вас обичај у Индији. Он се три пута дубоко ноклони и рече: — Охеијо! — Ето на другој страни твога ујака (а у ствари није било никог), рекнем му ја. Како изгледа он? — Но, па не изгледа баш леп. Браду је с обе стране ишчупао. — А за што, запитам ја. — Ах, та код нас је таква мода, одговори хипнотичар. — Али ти немаш браде? Он показује место, где уображава да има браду и каже: — Ипак је имам овде! .На зиду је био обешен дуварски орманчић. Ја га запитам шта је то.