Просветни гласник

ХР0ННВ1

647

гиба од Јужне коЈа је окомита; прва је тако ието пошумљена, а друга стеновита н покривена осулинама. Газио сам непрестано по распаднутом шкриљцу, у којем се овде онде виђају уметнути слојеви микашиста, често дојста знатне дебљине (8—10 метара), који се пружају у главном са С-Ј а ,пад им је 15°—18° ка И. Као и код Змијевице тако и овде тпкриљци ч^не само подлогу Црнога Врха. На њима .леже кречњаци од којих је састављен цео горњи део брда. На јужној, окомитој страни испољени су оли кречњаци чак до врха, а осуллне које од н>их полазе сиуштају се чак до пута и на ниже у поток. И овде је кречњак бео, компактан, м 'рмсрастог изгдеда, и одликује се потпуном оскудицом стратиФикације. Сггласност у начину појављивања кречњака на Змијевици и на Црном ВНху пала ми је одмах у очи. И тамо и овде подлога је исти ллснати, ц]>ни шкриљац. Разлњка је једино у томе што се на Змијевици не могу оЈгазити уметнути слојеви микашиста, а ово се може лако објаснити кад « зна да је ту шкриљаста подлога веома мал.о испољена. На шкриљцу и тамо и овде лежи исти бели, компактни кречњак. Подлога је дакл.е о(адва ова брда иста; кречњачка маса, некада једноставна, проривена је доциије потоком који раздваја Змијевицу од Цр. Врха. Већајеразнолдкост у саставу терена оне косе на којој је Млдденова Чесма. И овде се често сретамо са ранијпм црним шкриљцем и микашистом, али се по нЉразмерно већој коллчини комађа хлоритошиста може лако доћи до загључка, да ова стена овде преовлађује. Иоједини комади кречњака су веЉватно са Цр. Врха. Кад се од Мд. Чесме пређе преко косе на њену јужлу страну наилазн се на самосталне сл.ојеве ових стена. Дебљина слојева, је 1—2 м.; пружају се у правцу СИ—ЈЗ, а падају под углом од 35° ка ЈИ. Ова коса на којој је Младенова Чесма није ништа друго до крајјви огранак косе Кепишора, која се Љаком и Иољаком пење до Л.ивидше, преседлине уза сами Љуботен. Услед краткоће времена и силне маг.н и кише, која је отпочела да лије у тренутку кад смо стигли на Бачша, нисмо тај дан могли употребити за излазак на Љуботен. Да не би пак и остатак тога дана био изгубљен употребили смо га на разгледање »колине, задржавајући се, из бојазни да не изгубимо пут у магли, увек унепосредној близини. Кепишор је био обратио нарочито моју пажњу. Са ма.им напором испео сам се на њ. Још у први мах уверио сам се да се, почевпи од Млад. Чесме, састав терена, и ако остаје непрестано шкриљаст, зтатно изменио. Цриога шкриљца са свим је нестало, те никако нисам могао жћи његове трагове. Хлоритошист, заједно с једном гнајсоликом стеном ,1заузео је потпуно његово место. Ова промена опажа се нарочито онда ка! се са Кепишора пређе на Љак, где су шкриљци замењени већ кварцитша — појава с којом се сретамо непрестано све до Љуботена. Кварцитј су веома једри, сивкасте боје, у слојевима доста знатне дебљине. Они су итеркалисани међу слојеве шкрнљца, јер већ идући у правцу ка Пољау виђамо поновну појаву шкриљца. На чуки одмах изнад Ба-