Просветни гласник

648 ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

чила најлепше се могу проматрати кварцитни слојеви. На ономе деду Љака, којим се он везује за Ееиишор, нисам нигде опазио изданке шкриљастих стена, те по томе држим да се он сав састоји од кварцита. Ова се стена продужује и даље на Љаку, и тек при крају његовом почињу се појављивати шкриљци, али још не усамљени, већ у непрестаној наизменичности с кварцитима. Најзад шкриљци потпуно преовлађују и губи се сваки траг кварцита. По таквом се терену ступа на Пољак. На јужној страни Љака могао сам посматрати сдојеве и кварцита ишкриљаца; северна је страна благога нагиба и сва под травом. Где су испољени сдојеви, види се да имају правац нружања ССИ—ЈЈЗ, нагиб им је разшштк, што долази свакако од локалних поремећаја који се овде опажају. Пољак је географско продужење Љака, па се и геолошки састав његов готсво не разликује од Љакова. Исти шкриљци, правца ССИ—ЈЈЗ, продужују се и овде, и тек се местимице виде незнатне интеркалације кварцига. Пољак се наслања на Прави Рид, и треба прећи сев. страном ове косе незнатно одстојање, па да се дође на Ливадицу. Ливадица је преседлина која раздваја и геолошки и географски Љуботен од остале масе Шара.. Нижа око 500 м. од Љуботена, она је тако исто знатно нижа од првога врха Шарова — Шаторице — који почиње серију многобројних врхова Шарових. Преседлина је покривена шкриљцима који састављају тако исто и Шаторицу и све друге косе, пружене од Шарова била у правцу СИ. Кад се отпочне пењање уз Љуботен у ужем смислу, види се да шкриљци трају још око 40 мет. изнад Ливадице. Овде од једном, без икаква прелаза, настаје .кречњак и контакт њихов могао би се обелекити доста прецизном пругом. Нисам могао запазити да постоји каква дискорданција између шкриљаца и кречњака. Љуботенски је кречњаг час беле, час сиве или црвенкасте боје. Веома је компактан и мраморастог изгледа. Сличност између њега и онога са Змијевице и Цр. Врха очигледна је. И он се одликује оном особином коју имају овдашњи сгарији кречњаци: не могу се запазити јасни трагови стратиФикације. Испрепуцан је на различите начине у веће и мање комаде, и ови стваруу осулине које полазе још са врха и готово са свих страна покривају Лгуботеп. На јужној страни, близу подножја, сачувала се изолована .стеж Кула, висине око 40 м. Кула је такође од кречњака који се спушта јоп ниже. Нисам силазио у поток да бих и овде потражио додирну линиј) између кречњака и шкриљасте подлоге, али сам и са Куле могао запазити да кречњак не иде далеко на ниже. При силаску с врха уочио сам ва једном месту одмах изнад шкриљаца неколико слојева, који су ми се учинили подесни бар за одредбу пружања. Ту сам нашао да им је пршац пружања ССИ—ЈЈЗ (40°), дакле исти правац који имају у главноме и шкриљци. Овим би однос између кречњака и његове подлоге био мало осветљен, али ја, поред свега тога, износим ову одредбу с резервом, остављајући је накнадној потврди. Са Љуботена сам, у намери да обиђем ј<зеро испод