Просветни гласник

650

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

патниде иде се непрестано по граниди између шкриљаца и кречњака. Еод Белих Вода се најлепше види како се преко шкриљасте подлоге издижу на мах неправилне масе кречњака. Сопатнида је коса која се пружа непосредно од Љуботена у правцу Североистока. Контакт између шкриљаца и кречњака је на самом њеном билу, те је у горњем делу састављена од кречњака а у доњем од шкриљастог материјала. Већ одавде смо се почели спуштати у правцу Југоистока, кроз Глобочичку Шуму. Испод Глобочице смо скренз г ли на Југ, а одавде пут води истим или југо-југо-источним правцем, нодножјем Шара, све до Тетова. На овај начин ја сам имао прилике да обиђем Љуботен са свих страна, крећући се готово кружном линијом око њега. У Глобочичкој Шуми сам врло често виђао изданке шкриљаца, покривене кречњачким осулинама са Љуботена или замењене кат кади самим слојевима кречњака. Ове су изданке запазили још и Најмајер и Жујовић. Од Глобочице до Тетова пут води преко крајњих коса које полазе у правцу ка Југоистоку од Шарова била или (кад се ступи у Тетовску Еотлину) његовим подножјем. Косе су ове многобројне и готово паралелне међу собом. Састава су врло различитог. ОскуДица у времену није ми допуштала да их изближе и дуже проматрам. Запазио сам то, да су оне састављене понајвише од шкриљаца, и да су тек местимице раздвојене косама кречњачкога састава. Овакве две кречњачке косе код Старога Села показују велику сличност са Змијевицом и Црним Врхом. На основу свих ових проматрања може се извести овај закључак: Подлогу мрамора, од којега се састоји врх Љуботена, чине филитични шкриљци. Непосредно испод љуботенскога мрамора не находе се друге шкриљасте стене, али на Црноме Врху и Кепишору налазе се и хлоротошисти, микашисти, гнајсови и најзад кварцити. Подлогу Љуботена у ширем смислу чине две врсте стена, гнајс с једне и микашист с филитом с друге стране, које се наравно и по старости разликују. Гнајс је архајски, филити и микашисти биће из старијега палеозојика. Мрамор би, на основу тога што се до сада није могла запазити никаква дискорданција између њега и шкриљаца, припадао млађем полеозојику. Највероватније је позиато Најмајерово мишљење да он припада карбониФерској Формацији". - ; 5. П. С. ПавловиЛ саопштава резултате овогодишњих екскурзија у околини Вујна. „Вујан лежи на ЈЈЗ страни од Горњег Милановца. С њега силазе потоци: Бања, (који утиче у Деспотовицу), Чапљак, Скорински Поток, Дубоки Ноток, Бијели Поток и Бистри Поток (сви утичу у Л.уњевичку Геку). Састављен је од лискуновитог иешчара без Фосила, а у северном делу од серпентина. Задатак ми је био да нађем границу између пешчара и серпентина и да, по могућству, одредим првоме старост. Тога ради правио сам ове излете: I) Пошао сам из с. Л.уњевице на Гадовановића куће, Бијеле Воде, па долином Чапљака и поред М. Вујна у ма-