Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

настир. Код Радовановића кућа наишао сам на јако лапоровити кречљак, који се пружа у правцу СЗ — ЈИ, а пада на СИ под углом од 51°. Иешчар на Клику пружа се СЗ — ЈИ. У Чапљаку проматрао сам исто пружање пешчара и приметио како слојеви падају главачке. Избио сам на моравску страну сниже Малог Вујна. Кад саставим проматрааа из 1898. год. са овогодишљим излази да гранида између пешчара и серпентина лежи између п. Бање и М. Вујна (гезр. Чапљака). Манастир Вујан лежи на серпентину. Изнад манастира идући превоју („Столицама") почиње пешчар, али му тачну границу нисам могао запазити, јер је терен покривен мдадом непроходном шумом. II) Други сам излет чинио долином Бистрог Потока до крајњих сеоских кућа, па онда косом што деди моравску од милановачке котлине, и испео се на Веллки Вујан. У левој обали Бистрог Иотока (испод куће Аксентија Јефтовића у Л.уњевици) црнкасти, ллскуновити, пешчар пружа се са ССЗ—ЈЈИ и пада на ССИ под угдом од 72°. Овај се пешчар много раЗликује од вујанског, јер је затвореније боје и садржи веома много лискупа, док је први руменкаст и с мање лискуна. Идући мало на више уз поток налазе се неколике самице једрог, местимице гвожђевитог, кречњака с фосилима (Веуигета, понека Жеггпеа, и пуно корала). На превоју Грчка Страна, где је управо граница између луњевачког и прислоничког атара, налази се кварцитна маса (по свој прилици од риолита, који се с оне стране, у љубићском срезу, доста распрострт у селу Трепчи), па је одмах. затим идући уз Вујан све сам тоциљ (пешчар), који се у Великом Долу вади и експлоатише за зидање. Бистри Поток је у главноме граница између седиментарних стена (поглавито пешчара) и- андезита, од кога је састављена она коса, што се од Газдине Воде преко Крушака и Виораца спушта у У1уњевичку Реку према Чардачком Брду. III) Последњу већу екскурзију извршио сам подином Вујна од Ђиловића кућа, заилазећи у све потокб што од Вујна силазе, у намери да још где нађем кречњак и промотрим његов одношај према пешчару. Сем поменутог места (код Радовановића кућа) где има нешто лапоровитог кречњака свуда сам наилазио на пешчар. Тек на Скорини (засеок Луњевице), код кућа у страни, наишао сам на један мали комад кречњака и мало ниже у ливади један повећи осамљени камаљ. На оба места не види се њихово налегање на стене. Истоветног је састава као и онај у Бистром Потоку. Некад се из њега пекао креч." 6. Живко ЈоксимовиК говори о грађењу црепуља у ужичком округу. — „Екскурзирајући овога лета по округу ужичком, обратио сам, по препоруци г. проФ. Св. Радовановића, нарочиту пажњу изради црепуља. Од материјала употребљава се врло чиста и врло масна глина („земља'), која се вади у селу Врањанима, и калцит (,врста а ), који се. вади у брду Врстинама, у селу Рупељеву. Врстине су