Просветни гласник

662

ЕРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

од једрог" бељушавог кречвака, у коме се, у страни брда, налази пукотнна, дугачка око 80 а широка око 10 м. У тој је пукотини мајдан калцита. Г. Жујовић помиње у Геологији Србије „врсту", која се вади из пећине у Потпећу. И гллна и калцит приуготовљавају се за рад. Глина се приуготовљава на тај начин, што се уједном чабру измеша са водом, и тако се остави 24 часа. То се каже „закисели се земља". Калцит се претходно „пече". Иечен се калцит туца у варочитој „ступи", па се после сеје на нарочито решето. Просејана ,врста" и ,закишељена земљамешају се тако, да на 100 кгр. „земље" дође 120 кгр. „врсте*. Ова се смеша меси. Умешена смеша зове се „тијесто". Од тако добивеног „тијеста" израђују се црепуље на врло примитивној справи — „точку". Израђене се црепуље суше више ватре на решеткастом тавану. Најзад се осушене црепуље „жегу" на ватри. Место, где се цреиуље „жегу", зове се „жежаоница". Жежељем црепуље „поцрвене", па после „побијеле", што значи да су печене. И лонци и пржуље граде се од истог материјала. Црепуље се граде у селима која су у близинн Врстина и Врањана: у Потпећу, Злакуси, Рупељеву, Рогама. Сва су ова села у пожешком срезу. Кириџије и рабаџије разносе израђене црепуље но свем округу ужичком, а ван њега доносе у Чачак, Краљево, Трстеник, Крушевац, Г. Милановац, Крагујевац, Арднђеловац, Јагодину, Параћин, Ћуприју".

Св. Р.