Просветни гласник

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНПК

661

крвп у животињском телу; његова је функцнја много огранпчениј а, пошто служи само ради тога, да лабаво веже ваздушни кисебник и да га предаје ћелицама појединих органа. У осталом, хлороФил ннје само својина биљака. Ми га налазимо у многих протозоа 1 ) н других нижих животиња. Као .што јв' иознато, К. Брант је утврдио о хлороФилпим зрнцима што се налазе у многнм протозоама, у неким целентератама, 2 ) као и неколиким планаријама, 3 ) да их нису произвеле саме поменуге животиње, него се имају сматрати као једноћелични окреци, као нарочити организми, који су морфолошки и физиолошки независни од својих домаћина.. Зелене ћелице ових животиња подобне су да живе и осамљене, носле смрти свога домаћина. Брант назива ове алге зоохлорелама. Оне хране свога домаћина потпуно. 4 ) Кад домаћин нема нпкаквих зоохлорела нли сувпше мало, онда се он храни као нрава животиња прнмањем органског градива. Ако ли нак ове животиње имају довољно зелених алга, оне се хране уз ирппомоћ њихову, као праве-биљке, асимилацијом анорганских градива. Брант нзводи отуда, да зелена зрнца ових животиња ио своме физпологаком значају одговарају хлороФилним зрнцима у биљака, међутим се, у морФолошком погледу, од њих оштро разликују. 5 ) Испитпвања Брантова потврђена су и од других иснитивача, као пгго су Геза Енд, Кеслер, Хаман, Дожар (1)аи^еагс!) п Реми Сен-Лу (Кети 8ат1Боир). Напротив, Т. В. Енгелман. 6 ) је прнметио још пре неколико година ') Најнижи организми од једне ћелице, праживотиње. '') уиљари, зракасте животињице са заједничком дупљом за варење и крвоток. 3 ) Ситни водени црви, кој и трепљама граде у води вртдоге. (Лрим. прев.) 4 ) По Клауеу је ово нарочит начин удружења између животиња и алга-еимбиоза. С1аиз ХЈећгћ с1. 2оо1. р. 10. 5 ) К. Вгап(11, Шег Ље тогрћо1. и. рћу8101. Ве(1еи1ип§ (1. Сћ1огорћу11в. Агсћју Г. Апа1. и. Рћуз. 1882. 6 ) РЛи^егз, А го МУ В(1. 32. 1883.

неке вортицеле (трепљаве пнФ ;'Зорпје), које беху зелено обојене, алн не хлороФнлним зрнцима; бојена материја њихова беше у кутикулн') и у слоју кутикуларноме. Енгелман могаде доказати о овим вортнцелама, да оне производе у светлости кисеоник својим бојним градивом, које стоји врло блиско хлороФплу. Из тога истнче, да има неоспорно и животиња, којс могу помоћу једног бојног градива, везанога за живу протопласму, блискога хлороФилу, да асимнлују у светлостн угљену киселину, слично зеленим биљкама. Према доцнијнм истраживањима Енгелмановим има н бактерија, као гато пх је он назвао „пурпурних бактерија", чијаје протои.тсма расуто обојена неком. црвеном бојом, „бактсрио-нуриурном" : оне могу, слично зеленим биљкама., такођер да издвајају кисеоник на светлости. И.здвај ан.е кисеоника ансолутно је везано за нрисуство бактерио-пурпурина у иротопласмн; развнће, растење н множење нурпурних бактернја могућно је, ,за дуже време, само на светлости. Као гато има бнљака без хлорофнла, тако нма и у животињскоме царству, као што је иознато, читавих класа животиња које немају црвену крв. Код пнсеката, у којих ваздух у трахеама прониче цело тело, излишан је сваки преносилац кисеоника. Крв леђнога суда је безбојна и садржи у великом броју безбојних зрнаца. У целентерата, асцидија (стално притврђеннх плагатагаа) и безглавих мекушаца (молусака) находимо место дрвене крви неку безбојну течност, која садржи мање впше растворене беланчевине и ћеличасте елементе. У многих кеФалонода (главонога), гастронада (пужева) и крустацеа (рака) садрже крвни судови: неко обојено беланчевинасто тело, које на ваздуху номодри — т. зв. хемоцианин н коме се прпписује неки значај за дисање. 0 његову саставу, као п о саставу хлорокруоцина, што га је РејЛанкестр (Кау -Еапкеав1е г) пронашао у ') Спољашњп стврднути слој ћелице, испод њега леже субкутикуларни слојеви.