Просветни гласник

662

В Е Л Е Ш К Е

некнх анелида (прстенасти црви) по готову ништа и не знамо, у нркос анализама и Формулама ГриФитса (ОгШћћв). Мас Мун (Мас МишГ) нажао је у перивисдералној течности схинуса (морскога јежа) још једно бојено градиво које има везе са дисаљем, назвато Ђ ехинохромом". Тек у неких дрва и код свих кичмељака налазимо црвену крв са хемоглобином. У колико нознајемо улогу црвених крвних зрнаца, задаћа им је доста ограничена. Она се старају о иреносу кисеоника у ткива, докле је међутнм задаћа белих крвних зрнаца да иреносе на извесна места нерастворене сунстанце, маст, ноједина бојена градива, страна тела, бактерије итд. У колико је неки организам виши и јаче диФеренциран, у толико је већа и иодела рада између различитих ћелида пгто састављај у организам. Из напред наведенога може се увидети, да у органском свету има многих примера, који сведоче о редукцији угљене киселине у органску материју, н о оксидацији ове последње у угљену киселину без присуства хлороФила, односно хемоглобина. Многе чињенице иотв РђУЈУ даље, да су из исте основне супстанце саграђени хлороФил у крајњих иредставника биљнога царства, у лиснатога биља, и с друге стране хемог.гобин у животиња са црвеном крви. За сада би било још нрерано, да се из ових чињеница изведу одвише замашне консеквенце. Ну веома је важно скренути и пажњу хемичара на ову област нсиитнвања. Како хемоглобин, тако и молекил хлорофила с.у прилично разграђенн, а кад се већ изврши разграђивање некога молекила, онда се убрзо јавља п жива жеља хемичара, да изврше синтезу поменутих молекила. Да ће се у овоме иравцу отворити новн нзгледи, то се но себи разуме". II. М. Илић.

1п1егпаИопа1е ВјћМо1ек Гиг РаЈадодЈк. — Немачка ће педагошка литература много добити предузећем Хр. Уфера.

ректора у Алтенбургу. У друштву са признатим представницима педагошке науке предузео је он да изда најважнија дела страних и немачких педагошких радника у збирци под горњим општпм именом: Интернационална педагошка библиотека. Судећи по ночетку, и ио ономе што је објављено да ће доћи на ред, у ову ће збирку првенствено ући важна новија педагошка дела, што је од претежне важности. Тиме ће бити немачка педагошка литература, пуна старих научарских предрасуда, не само обогаћеца но и освежена и више приблнжена савремености. Овакво једно Олаготв.орно предузеће остварио је у Сједињеним државама Северне Америке 1)г ЛУШат Т. Нагггз, државни комесар за васпитање, који је досад издао на педесет свезака своје „ ЈМегиаИопа] Рл1ЈсаНоп бепев", те данас Северо-Америчаии иознају педагошке радове свих културних народа на свету не може бити боље и користе се њима у васпитању своје омладине, како то умеју само ирактнчни Америчани. Уфер је пошао стоиама Нагг18-овпм и нема сумње да ће од овога иредузећа бити врло велике користП. Приказујући ово Уферово предузеће Немци тврде, да се у Европи није до сада радило овако као што с.у урадили Северо-Америчани, на додајуда због те оскудице у интернационалном мењању мисли педагошка наука н нзостаје 'знатно иза осталих наука, н не носи интернационалци карактор, иа истичу мисао, да се н иедагогика, као и друге науке, мора отрести националног карактера и националних једнос-траности, ако хоће да се уздигне до праве науке. У прилог томе наводе се речи Француског ФнлосоФа Т. Рибо-а, који вели: „Наука не рачуна на дух једне расе, већ је дело неличног духа. Нема Француске Физике, која бн била иротнвница енглеској физидн ; што важи као истинито за Галилеја, то важи и за Амаера и Фарадеја. Ово и мора тако битп, јер се научне поставке могу потврђивати, јер наука даје обличје чо-