Просветни гласник

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

663

вечјем дух^. ирема природи, а не даје природи обличје према својевољним појмовима човечјег духа. У метаФизици је сасвим обрнуто ; њено је дело личне нрироде и увек носн на себи обележје једне личности или бар једне расе. Таква је наука локална и пролазна ; јер личност преноси у своје дело и своју слабост". Ово последње што је рекао Рибо за науку у опште важи заиста у пуној мери и за педагогику, а нарочито за немачку педагогику. За психологију, пак, као засебну грану науке, то се данас већ вигае не може рећи. За н>у и сами немачки педагози признају ово : „И модерна је психологија већ добила карактер праве науке; у њој нема више различних система, којесувезане за поједине личности или нације, већ је сада еамо једна исихологиј а, која је за Немца иста као п за Француза, или Енглеза, или Американца, и што важи као истина за Вунта то важи и за Рибоа, 8и11у-а или На11-а". Штета је само, што ово тврђење неких немачких педагога важи само за психологију као део ФилосоФије, док за иедагошку пснхологију ово за данас још не важи код Немаца у 113'ној мери; јер она још није бнла у стању да са себе стресе метаФизичку прашину њпховог старог ФилосоФа н недагога Хербарта. Надати се је, да ће „Интернационална педагошка библиотека". којује отпочео издавати добар зналац страних језика, ректор Уфер, много помоћи разбистравању иедагошких и психолошких појмова у немачких васиитача — а кроз њих и наших — и да ће унети у педагогику н недатошку психолотију уНемаца новог, модерног духа, духа праве науке о васпитању, без Формалисгике и извештачене сиотематике. Досад су изшпле две свеске ове библиотеке, у издању 0. Вош1е-а, у А11епћиг§-у, и то : I. св. ,,Б1е Е1Н\\'1Скћт§ (1ег Кт(1егзее1е" (Развиће дечје душе) од Сг. Сотрауге-а, ректора у Лиону, 1899., п II. св. „Р8усћо1о§1е игн! Рас1а§о$1к (1ев КЈпДегбрјеЈв" (Психологија и педагогика дечје нгре) од

6г. А. СоГозва, проФесора завода за учитељице гимнастике у Неаиуљу, 1900. Оба је дела нревео сам Уфер и снабдео их многим ианоменама. У јесен ове, 1901., године изићи ће III. свеска .,Кт(1ег8р8усћо1о§18сћеп шн! раДадо§1бсћеп АћћашИии^еп" (Расправа из дечје исихологије и педагогпје) од др-а 6. 81. Ка11-а, президента 01агк-универеитета у Ворцестру у Америци и проФесора психологије и педагогике. У будуће ће сваке године излазити- по једна свеска, за које се припремају ови нреводи: „Ненормална деца и њихово васпитање", од Бг. Т)етог-а, управитеља и лекара Помоћне школе у Брислу, „Психологија осећања (чустава)", од Т. Рибоа, проФесора психологије на Колежу у Паризу н издавача „Веуие рШ1о8ор1п^ие"-а. Према свему овоме може се извести, да ова „Интернационална недагошка библиотека" заслужује у велико пажњу и нашнх школсјких људи. По „I). В." " — М. —

Московски университет — 12. јануара ове године свечано је прослављена 146 тодина од оснивања царскога московског университета. Из извештаја с.е види, да је крајем 1900. године број наставника у њему био овакав : проФесора богословља 1, редовних проФесора 65, ванредних ироФесора 22, приправника 6, астронома 1, лектора 4, свега 99 наставника; нриватних доцената било је 170. Дакле је укупни број свих наставника крајем 1900. годиие био 269. На дан 1. јануара 1901. годнне број ђака био је 4228, ванредних слушалаца 143 и апотекарских помоћника као ванредних слушалаца за апотекарски испит —• 191, дакле је целокупнИ број ђака био 4562. Број ученика, упоређен с нрошлом годином увећао се за 203, број ванредних слушалаца умањио се за 49. У току 1900. године примљено је 1212 ученика. Те је године издато стииенднје 162.638 рубаља.