Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

573

И г. Ј. М. Жујовић и г. Мих. Р. Живковић наводе, да се слојеви иалазе у хоризонтадном положају, а услед пукотина раседају се и улежу. Серија слатководних слојева код Звездана наслања се с једне стране на анФиболске анедезите а с друге на кретацејске слојеве. На основи оскудне .штературе, а у оно време још оскуднијих збирака за уиоређење, г. Мих. Р. Живковић разликује два ннвоа девантских слојева. Горњи му одељак чине слојеви са Т1апогЂгз, РгозозТепга, Апсу1иЗ итд. а доњи се карактерише наласком МеЈапорзгв баппЂегдегг Кеит., Ме1ата зегИса п. Јогт, ЋегШпа зрес. и ЈЈпго зр. (Алапин, Вањина Брана, Врбида, Шарбановад — Сумраковац). Нрема Живковић е в и м проматрањима истина можемо раздиковати два ката: песковити муљ (доњи) и беле дапорце (горњи), али ио фауни они нису левантски. Против „белих лапораца" већ говори Брусинина листа Фосида, који су као што смо видели, врдо бдиски далматинским облицима. Молусци што пх је Живковић сакупио на нобројаним местима налазе се у Геод. Заводу Вел. Школе. Ја сам их разгледао и могу казати: да Ме1апорзгз бапсПегдегг Кеит. није та врста, већ се највише иодудара са оним облицима, што их Брусина цитира из околине Сарајева у Босни под именом Ме1апор818 ерес. 1 Тај облик називам Ме1апорзгз Бгизгпаг п. зрес. МеЈапга зегЂгса п. 1'огт., са свим је идентична са скопском Ме1апга тасеЛопгса Виг§., што је и Брусина уочио у иримерцима из „Звезданског Кључа". ТЈто је сав трошан и не да се за сад детерминисати а неритодонта је нова, слична с неким далматинским. Обележавам је именом њенога првог проналазача: ЋегИоАоп1а 2м1со^гс1. Друго место у Србији, чија се Фауна необично много подудара са звезданском, јесте село Мађари источно од Ћићевца. Одатле је 1897. проФ. Свет. А. Радовановић донео веома богату збирку слатководних мекушаца поглавито гастропода. Фауну ћу ову објавити другом придиком и на другом месту. Поменућу сада само општи хабитус њен. Карактерише се обиљем индивидуа родова Ме1апорзГз, РгозозОгета, Сопдегга. Као и у свима другим изолованим басенима тако и овде има доста нових врста (РгозозМета РисЈгзг п. 8рес. и још неколико других од истог рода, Ме1аиор818, ^ ? еп1о(1оп1а). Врсте су сродне далматинским и најзад материјал у коме се надазе јесте јако гдиновит лапорац, што чини те се фосили доста лако читави одвајају. Помињем још само да сам овде наишао и један примерак од Огу§осега8а. По саопштењу проФ. Радовановића слојеви леже преко кристаластих шкљица. Нагнути су и падају к 3. Велика је вероватноћа да овом типу терцијарних слојева припадају и дапорци из атара села Ђрбавца, између Сабанте и Јелице у Левчу, које је Геолошком Заводу послао г. Чед. А. Петровић проФ. а тако исто они из Јелашнице код Ниша. У првом се надази мноштво једне

!) в. Ога&ји стр. 12. Таб. V. ол. 13, 14.