Просветни гласник

574

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

јако спљоштене конгерије и по нека деФормнсана РгозозЊета, а у Јелашници, као што сам већ у Приновама наговестио, неки планорбиси и анцилуси, који опомињу на већ познате из Звездана. Са ведиком поузданошћу можемо тврдити да се ови слојеви надазе: у непосредној близини Крагујевца (у потоку Бресници); код Доње Сабанте; у атару седа Бара, на пола пута између Крагујевца и Горњег Милановца; у потоку Вољавчи на средокраћи између седа Тавника и Бреснице у рудничком округу а можда и у Драганеву. Приликом бушења неког бунара у близини Крагујевца (у п. Бресници) нађена је глипа са комадима угља. Глина је пуна слатководних Фосила: РгозозШеша, Кеп1:ос1оп1;а, ВШиша, Соп§епа итд. Најпешћа је крупна РгововЉеша коју је Брусина, коме је цео овај материјад посдат на обраду, назвао РгозозТета Шијо^гсг поу. зрес. Блнжих података о подожају ових сдојева немамо. 1897. год., у друштву са Мих. Р. Живковићем про#., правио сам један мади излет од седа Бара ка Рамаћи. Ту смо, отприлике на крају атара посдедњег села, нашли у једној јарузи, коју је вода издокада по сред селскога пута, на слојеве жутога песка, местимице.јаче цементпраног, у хоризонталном положају. Песак овај лежи на серпентину. Гдавну масу Фосила чине прозостеније, неритодонте и једна конгерија, поред неких планорбиса и др. ситних гастропода. Карактеристично је да се овде јавља. иста врста прозостенија као и у Мађарима (Ргозозтета ТжЈгзг п. зрес.). Западну страну Котденика, као што помиње Ј. М. Жујовић у својој Геодогији Србије (стр. 84), „прати једна громада серпентина и један појас терцијара, у коме су трагови лигнита нахођени код Милочаја, Цветака, Љђеваца, Тавника и Бреснице. Најмоћнији слој лигнита (до 3 'метра, дежи у атару Тавника. Са слојевима лигнита у овоме поморавском терцијеру измешани су слојеви глине, лапора и жутога песка. Овај се појас протеже на СЗ подгорјем Јешевца." У долини потока Вољавче, између атара бресничког и тавничког, ја сам 1897. год. посматрао три жице лигнита 2 са међуслојевима глине. Слојеви падају готово на запад (управо ЗЈЗ). На саставу овога потока са другим, коме није име забележено у ђенерадшт. карти, нагиб је врдо велики (70°). Идући низ воду ка поменутим жицама угља, нагиб је све бдажији. Цела ова серија слојева лежи на вудканским стенама. Фауну овог краја нисам потпунце проучио; ади за данашњи наш посао довољно је да поменем, да у њој поред нових типова, доминирају и многи што имају сродности с далматинским (једна гдатка РгозозТепга, једна Гугапаеа, једна ВШпша итд.), хрватским (МеГапотез из групе

х ) Мислдм да ће то бити угаљ, који иолиње г. Јов. Мишковић у своме опису Рудничког округа да се некад ексшшатисао за крагујевачку тополивницу.