Просветни гласник

620

ЦРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Сродна са 0. сапезсепз I;. 1. али је много снажнијег раста, дишћа гушћег и листића многобројнијих, а и одећу има обилатију. Панчићево име (0. риђевсепз) овој биљци мељам с тогаштојепод тим именом описата раније нека биљка из Хиле (0: рићезсепз АМ 111 ВоиркпсПа, IX, 1861, 143; види у 1Мех Кедуепб1б р. 376). к 128 роду : СогопШа 1 ј. 18. С. стегогпез В0188. е! брг. (Ес1. Во1881ег: И. оиеп!. уо 1. II. р. 179). — Осредњи шиб, гладак или од полеглих длака слабо маљав. Л_ишће са 3—4 пара објајастих и нодједнаких листића и. ли је вршни листић већи од осталих. Залисци ситни, троугални. По 3—5 цветова на врху дугачких петељака које су два или више пута дуже од лишћа у чијем пазуху стоје. Чашичини зупци троугласти, кратко трепљави. Круничини нокатци дупло дужи од чашице. Махуне линеарне, усправљене или хоризонталне, нешто спљоштене, цртасте, између семенки неприметно сужене. Дуговечна биљка, цвета у јулу и августу (1887). Расте по пукотинама стена на Ограђеници више Мокре Горе, у ужичком округу. Личи на С. Етегиз В. од које се разликује лишћем, цветом и махуном дужом а између семенака неприметно суженом. Балканска и мало-ази.јска биљка из групе Етегиз Безт. 129/, род: ОгпШшриз Б. 19. 0. сотргезтз Б. Једногодшнња биљка. Расте по песковитом земљишту на Делиној Чуки више Врањске Бање; по пашњацима код села Собине и Преебражења, и код требешинске цркве. (Ђ. Ничић). Распростире се по медитеранској области. нлеме : Атуд(1а1еае Јизз. к 132 роду : Ргипив Б. 20. Р. Ј^аигосегазиз Б. (С. С1из1: Каг. р1ап1. НШ. стр. 4 сллка). Снизак, до метра висок шиб са зимзеленим, кожастим дишћем које је кратком дршком за стабло утврђено. Ллшће крупно, дугуљасто елипсасто, завршкасто, ободом раздалеко а ситно зупчасто, зупци бацкави на више повијени; лице модро зелено а наличје сиво зелено, цео лист ободима на ниже повијен. Нема жлезда „цветови у пазуху лишћа или на врху грана сложени у грозд краћи од лишћа. Плод јајасто зашиљасте коштунице." Цвет и плод у наше биљке није још виђен. Расте око планинских поточића на Острозубу у врањском округу, а у ладовини густе букове шуме која својим лишћем готово са свим заклања зелениче од сунчеве светлости. (1)-г Ј. Рап&с: Вег КкзсМогћеег ш 8ис1-оз1;еп уоп 8ег1)јеп. Ве1^гас1. 1887.).