Просветни гласник

НАУКа и НАСТАВА

621

Зслсничс је први пут нађено 1885 г, У Ботаничку Башту доношено је 1886, 1887 и 1897 г. где повољно расте али до данас није цветадо. Ну, Јшшће и м.тђе гранчиде зимус су промрзде од јаких мразева. Наша биљка са Острозуба истоветна је са оном што у Бугарској расте на Балкану, више Габровског манастира, само што бугарска биљка двета и роди сваке године. Тамо сам је 1893 г. брао у још незрелом пдоду. Зедениче расте у Азији, на Олимпу, у Тракији, Бугарској и Србији. племе : Возасеае Јивв. к 136 роду : Ро^епИИа 1 ј . 21. Р. агдепГеа Б. таг. гпсапезсепз 0р12. — Из косог а подебелог ризома избијају многа стабла, при дну подегда а по том усправљена и при врху разграната. Љипће доље и средње петоперо, горње троперо; сви листићи у обиму објајасти, кдинасти, дељени у доњег дишћа на два у горњег на један пар крижака, сви режњеви ободом сувраћени; све дишће озго ситно маљаво, зеденкасто, оздо од кушљавих ддака бедо. Приперци данцетасти са дршкоМ срасли у доњем деду. Цветови на подугим петељкама у разгранату гроњу сдожени. Жути крунични дистићи обсрцасти, дужи од разведене па усправљене чашице. Спољни чашичини дистићи динеарно данцетасти краћи од унутрашњих који су данцетасти. .Аожа испупчена обрасда ддакама нешто дужим од ситно гредовитих ахенија. Дуговечна биљка, цвета у јуну до августа. Расте по пашњацима и камењарима на Пдачкавици, Вдасини, Острозубу и Стрешеру, где изгдеда да замењује праву врсту. Од врсте дако се разликује: штркљастијим стабдом, ситнијим дишћем, залисцима и приперцима кушљаво длакавим и беличастим. 22. Р. ТУгапјапа Ре1т. (т ИМ.). — Из подебедог а косо подоженог ризома избија више стабљика које су при дну погнуте а за тим усправљене, диснате, скроз обрасде дугачким, белим и разведеним ддакама.. Доње дишће на дугачкој и ддакавој дршци петоперо са дистићима објајасто дугуљастим; средње дишће ситније на краткој дршци, петперо са дистићима дугуљастим и зупчастим; горње често твоперо и седи на стаблу; све је лишће зеденкасто, рехаво обрасдо подоженим ддакама, оздо је од густих а белих ддака свиласто бело; листићи ободом перасто дељени и обично са. сваке стране имају по 7—8 скоро зашиљастих делова. Залисци за дршку до половине њене дужине или више прирасди, доњи данцетасти, цеди, ређе дводели; средњи и горњи шири а краћи, данцетасти, обично у две иди три кришке исечени. Цветови на кратким петељкама на врху стабда у разгранату а збивену гроњу сдожени. Чашица јако ддакава са дистићима неједнаким, по цветању усправљеним: сиољни динеарни, на врху нешто ожагрени, дужи а ужи од унутрашњих који су данцетасти и зашиљасти. Бдедо жути крунични листићи обсрца-