Просветни гласник

наука ii настава

623

паеме : РогШасеае Јиза. 163; род : ШопШ Чашида слободна саетављена од '2—3 трајна ллстића. Крунида петопера утврђена за дно чашице; круничини листићи неједнаки, при основи сраслл. Прашника обично три у круничином гротлу, ретко кад налази се пет прашника у цвету. Стубић завршен троделим жигом. Плод чаура пуца трима капцима. Ситне а глатке барске биљке са наспрамним лишћем. 25. Ш. Јоп1апа I,. Стаблд мрњаво, устајуће, рачвасто са разведеним гранама. Л иптћ е наспрамно, цело, слабо меснато и жућкасто, доње дугуљасто лопатичасто, постепено у пошироку дршку сужено, горње линеарно дугуљасто. Цветови за време цветања на усправљеним петељкама, доцније суноврати, сложени у оствицу, подбочену љуспастим приперком који .је наспрам листа стављен. Чашичине ллске, две ређе три, кружне и краће од круничиних. Круница бела, л евкаста, ободом у пет неједнаких крижака дељена. Плод спљоштена чаура са колутастим капцима који се најзад ободима посувраћају. Семенке округдасто бубрежасте, површином квржичаво рапаве. Ситна (3—10 см. висока), једногодишња, глатка, зел.енкаста или жућкаста биљка, цвета у мају и јуну. Расте око извора на Власини, (1889) испод Облика (1889); на Острозубу и близу топлачке цркве у врањском округу (Ђ. Ничић); и више Рудара код ,1есковца. Ова ситна биљчица размештена је по већем дел.у Европе. Ђ. Ничић у „Грађа за Фдору окод. Врање" наводи Ш. тгпог (лпећ и Ш. гжи/агг-з 6те1. Обе те биљке су одлике од врсте Ш. Јотапа 1.. , пдеме : Сгаззи1аоеае БС к 169 роду : 8е(1ит 1 ј. 26. 8. егутгаеит Сгвћ. (8р1сПе§. Г1. Кит. е! ВКћ. то1.1 стр. 326) Јалово стабло набојито диснато, дишће црепасто; цветно стабдо сниско, гдатко и усправљено. Лишће растурено, основом сдободно, кратко, поду-обдичасто и дугуљасто затубасто. Дветови (3—5) на петељкама од дужине цвета у гроњасту циму сложени. Круничини дистићи јајасто данцетасти, завршкасти, кратко ртасти, ружасти, од чашице у пода дужи. Мешкови глатки, усправљени, врхом разведени. Дуговечка биљка цвета у јуду. Расте по пукотинама стена на Сувој Пданини и Копаонику. Ношњом дичи на 8. а1га1ит И ади се од њега раздикује дуговечношћу, нижим стабдом, мањим лишћем и црвенкастим цветовима. Биљка високих планина Перистери, Шар, Бадкан. пдеме : ТЈтТзеШГегае Јизв к 174 роду : Егуп^шт I/. 27. Е. р1апит Б. (Ксћћ. 1соп. П. Сегт. е1. Не1у. уо 1. 21. Таћ. 1848). — Стабдо усправљено, горе разгранато, око метра високо. Приземно