Просветни гласник

624

лишће на дугачким дршкама, еллшсасто срцасто, цело, ободом кратко зупчасто; око средине стабла лишће седи иа стаблу, горње је 3—5 дедо. Плаветникасти цветови сложени у јајасте главице које су на врху стабла у гроњу поређане. Омотач састављен од 6—7 линеарно ланцетастих листића, који су раздвојени и бодљом завршени, по дужини су једнаки са главицом или дужи од ње. Паље шиласто ланцетасте дуже од чашице. Чашичине кришке дугуљасте и дуго ртасте. Дуговечна биљка цвета у јулу. Расте по водоплавним, лети оцедним, местима у Макишу код Београда, пошав од Белих Вода у Репиште. Расте у Немачкој, пределима око Дунава, средњној и јужној Русији. к 177 роду : Вир1еигиш 1 ј. 28. В. СгегагсЧ Јасс}. (Г;сћ1.>. 1соп. Г1. вегт. е1 Не1\. уо1. 21. I. 46. I). — Једногодишња до метра висока и разграната биљка. Стабло танко, гранато, заједно са гранама усправљено. Лишће линеарно ланцетасто, зашиљасто са 3 до 5 или 7 нерава. Темени, завршни штитићи неједНаки са пет до седам кракова, при основи нодбочени омотачком састављеним од пет ланцетасто шиластих, ситно маљавих и једнонервних листића, који су за половину дужи од зракова и надмашују штитић. Петељке по дужини једнаке са дугуљасто призмастим плодом, чије су греде кончасте. Двета у августу врло ситним, црвенкасто жутим цветовима. Расте на Сарлаку више Пирота, изнад села Крупца а лево од кланице, где је ову биљку брао г. Ник. Ранојевић, проФесор. В. (ЈегагЛг је биљка јужне Европе и предела око Дунава а у блиском је сроству са В. а^те 8ас11. од кога се разликује више цветним штитићима, омотачком дужим од цветова и разведеним гранама. 190; род: В1а»о1еШа Косћ. Чашица узаног обода. Круница бела са објајастим лискама које су врхом усечене и офајком увраћене. Плод спљоштен, дугуљасто линеаран или линеаран, сјајан и црн. Ахенија на пресеку петоугла, између гредица избраздана; маснице испод бразда слабо приметне. Стилоподије купасте, често у праве стубиће истањене. КарпоФор на врху дводел. Беланце на унутрашњој страни ахеније нешто мало улубљено или ижљебљено. Зељасте биљке са кореном грудвасто задебљалим, цветова белих а испод штита нема омотача. 29. В. Мегоза Косћ. (Ггеуега супаршМев Сизз.; КсМ>. 1соп. И. Сегш. е! Не1т. то1. 21. Таћ. 173). — Корен грудвасто јајаст, величином као ситан орах. Стабло усправљено, само у горњем делу гранато. Лишће у обиму троугласто, тројно перасто, јајаста пера исечена у кратке, дугуљасто линеарне режње; у горњег лишћа режњи су ужи а дужи. Цветови у сложеном штиту, састављеном од 6—10 кракова, при основи без омотача. Омотачак састављен од јајасто дугуљастих, врхом зашиљастих листића. Петељчице усправљене, дужином равне плоду или краће. Плод,