Просветни гласник

626

просветни гласник

главу без тела. За тим погдеда он опет горе. Кад сам га запитао за што то чини, одговорио ми је: — Глава та мора да је кондем обешена о таван. — Није, одговорим ја. Пређи руком изнад ње тамо амо. Он се увери о истинитости мога тврђења. Ја наставим опет: — Види, та гдава нема ушију. Хипнотичар и то нађе. Тако сам сугестујући склањао с те главе и очи и нос. Хипнотичар се почео повлачити с пдашљивим изразом ллца, и рече ми: — Та глава изгледа као мртвачка. Сугестијом је хипнотичар видео опет целу особу, када сам уклонио негативну халуцинацију. Код позитивних халуцинација хипнотичар сматра као истинито и нешто што у ствари не постоји; док, напротив, код негативних халуцинација, нешто што постоји у истини, хипнотичар не опажа. За обе нојаве има аналогих случајева у будноме стању. При навали крви у мозак честе су халуцинације звоњења звона. Врло се често дешава, да неко тражи какав предмет, који има непосредно пред собом, да се н. пр. траже рукавице, које су већ навучене на руку. За време хипнозе вољни се мшпићи врло различно понашају према индивидуалносЉ и према примењеној методи хипнотизовања. Један се хипнотичар не може никако или врло мало покретати. Други се опет хипнотичар покреће сасвим слободно, као и у будноме стању, ако само хипнотиста не ограничи слободу кретања. Сугестијом се може изазвати каталепсија. Тада се вољни покрети изгубе, и удови остају у лноме стању, у које их стави експериментатор. Сугестовао сам хипнотичара: Десна рука нека буде са свим укочена, као да је узета! И он је не могаде помаћи. На моју заповест, да опет може њоме кретати, то се у часу и десило. Наравно, да сугестиона каталепсија не прави и Физичке промене мишића. Ту почива сав утицај на идеји каталепсије. Неко ће лице само тако постати каталептично, ако зна, да ће се то с њиме десити. Откуда долазе у хипнози аутоматски покрети окретања, сагибања, пружања и томе слични ? Када се хипнотичарева рука доведе у окретање, онда он наравно дође на мисао, да те покрете треба да изводи и продужава их све дотле, докле га ко не задржи. Пасивност је хипнотичарова неки пут толика, да он и нема никакве идеје о покретању. Тада се ни сугестијом не моту изазвати покрети у њега. Престајање бола долази у хипнози само по себи, или као последица сугестије, на онај начин, који се употребљава за извршење хируршких операција. У осталом, потпуно је одстрањење бола веома ретко. Поремећај вољних иокрета својствен је већ првим групама хипнотичнога стања. Већина других појава