Просветни гласник

43*

НАУКА И НАСТАВА

627

наступа само за време дубоке хипнозе. Дисање и крвоток с-у без сугестије убрзани. Сугестијом се може утицати на кружење крви, рад срца, дисање, па донекле и на кретање црева. Сугестијом се може осујетити опажање свих чула. Може се оно и променити. Ја сам дао хипнотичару да пије врдо јак раствор соди и рекао му: — Пите ово вино! Укусно је; зар не? Хипнотичар је пио дотле, док му нисам закратио, а за тим је рекао: — Јест, укусно је. Може се посматрати и појачање деловања чуллих органа. Сакријем ја сат прво у књигу, а посде испод дивана. Хипнотичар га нађе по куцању, и то без дужега тражења. Обдик предмета може он доста тачно — ваљда услед промене температура — да позна, када му се предмет држи код потиљка. Џепну књижицу описује као: „четвороугаону", а руку, као: ,четвороугаону, дугачку, озго на ниже". Завежем хипнотичару очи, метнем унаоколо столице по соби н наредим му да иде по соби. Он је то учинио смотрено, неки пут би се ударио, али се у опште врло вешто уклањао. Ишао сам нечујно (у чарапаМ по простирачу) по соби, а њему сам наредио, да иде за мном. Он је то врло тачно извршио. Ја га запитам, да ли ме чује или види. Одговор је гласио: — Не; ја осећам по ваздуху, где сте ви. Ваљда је примећавао то по таласању ваздуха или по промени темиературе. Може се посматрати и увећана способност чула вида и мириса. ВгагЛ прича, да је један хипнотичар у читаво.ј гомили страних људи умео свакоме да пружи његову рукавицу, али то му није полазило за руком, када му је нос био запушен. Такви се случајеви чешће појављују. Имамо да се позабавимо још са неколико исихичких појава у хипнози. Из раније наведених примера може се извести, на који начин делује разум у хипнози. Дешава се често, да разум исправља чулне обмане. 0 одсуству свести за време хипнозе, којом би приликом била искључена свака душевна радња, не може ни бити говора. Нарочито се дешава у дубљем стадијуму хипнозе, да хипнотичар има свести о том, да није будан. И ако нема несвести, ипак се врло често дешава поремећај свести. Такав је случај, кад Немац сматра себе за Индијанца, у колико му то допуштају аперцепционе нредставе. Из до сада реченога може се видети, да воља за време хипнозе није слободна. Ипак се неможе узети, да је то потпуно одсуство воље. Рогб1 с1е Јопд и ВеПоеиј' вел.е, да је отпор хипнотичаров у толико јачи, у колико се више наметнута радња противи његову карактеру. Од великога су утицаја овде васпитање и навика. Мо11 је приметио, да су хипнотисте тражиле да их пробуде, ако им је сугестија била сувише мучна.