Просветни гласник

630

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

па да јој се три пута покдони. Све је то тачно и извршио. Кад сам га упитао за разлог, што је то учинио, одговорио ми је овим речима: — Знате, кад сам се пробудио, видим тамо саксију цвећа; помислим: хладно је; таква саксија цвећа треба да се згреје, пначе ће биљка угинути. За то је завијем у мараму, па помисдим: диван тако лепо стоји украј пећи; и метнем саксију цвећа на диван. А оно што сам се клањао чинио сам више из поштовања према самоме себи за тако добру идеју, на коју сам дошао. — II за тим рече тај човек, да ту не налдзи баш ничега будаластога; он ми је за све то дао јаке разлоге. Еод хипнотичних појава указују се код разних лица на.јвеће различности. Као што се у нормалном стању не могу наћи потпуне једнакости код два човека у њиховим душевним и телесним својствима, тако је исто и у хипнози. Код једне се особе виде такви хипнотични симптоми, какви се код друге опет не могу никако постићи. Отуда се и долазило на помисао, да су то све само обмане. Хипнотиста може да васпита хипнотичара методичним радом у хипнози, обрађујући једну једнострану област, и тако да дође до таквог ступња савршенства, да је то за чудо. То се може наћн код проФесионалних хипнотизера, да они показују свету ресултате својих дресура, н. пр. необично дуготрајну каталепсију. И публика посматра то као какво чудо. Шо11 подсећа на сл ичан случај у будноме стању, као што је код хипнотичне дресуре: Не дешава се баш тако ретко, да родитељи толико дуго вежбају своју децу у декламовању какве песме, да она дођу у томе до великога савршенства. II тако деца морају да праве параду у свакој указаној прилици са најбоље запамћеном песмом. Хипнозу је много лакше разумети, када се сравни са сродним стапима. На снаваае подсећа већ и само име (ћурпов). ЂгеЂеаиИ, Вегпкегт, Тоге1 и други схватају хипнозу исто као и обичан сан. Ргеуег је сматра као парцијалан сан, као код месечара. Исти је научар још 1874 године чинио посматрања исте врсте на лицима која су спавала, као доцније на хипнотизованим лицима. Сваки се човек не пробуди иза сна, када га тихо ословимо после неколико сати спавања. По неки људи јасно одговарају на питања, а и не пробуде се, па се не сећају доцније у будноме стању својих одговора. Ргеуег је не будећи особе за време сна вештачки изазивао говор код њих свакојаким утисцима чула мириса, слуха, топлоте и т. д. Кад је једној особи кануо кап воде на горњу усну, она је у сну казала: — 0, то мени тече крв из носа! — Када су јој држали сат крај ува, она је узвикнула: — Ти разбијаш чаше! — Када су јој дували на главу, она се увијала у покривач и рече: — Ветар — затварајте прозоре!