Просветни гласник
НАУЕА И НАСТАВА
631
Тгеуег наводи следећи иример несвеснога подражавања хипнотичара: Када је једно дете необично јасно дисало на нос, његова је мати, која је у близини спавала, понављада то исто. Сличне су покушаје нпнили Ргег-озк, Маигу, Негоеу и други, Ргеуег обраћа пажњу, да природан сан и хипноза сами по себи нису увек једнаки. Еао што се мењају дубина и трајање хипнозе, тако се мењају и појаве. Снови доказују, да и у природноме сну не мирују сви делови веллкога мозга. А ако заиста мирују сви делови, ипак могу једни лакше од других да прелазе у рад. Већ и само постајање сна, невероватност снова и т. д. подсећају у многоме на хипнозу. И из тога излази, да хипнотични снови нису штетнији по здравље, него ли снови спавања. Као и хипноза, тако се и обичан сан може изазвати монотоном дражи. Па ипак има важне разлике између сна и хипнозе. Тако код последње се чешће појављује логична веза између сугестбванпх идеја и наступајућих представа и мисли, него ли што је то случај код обичнога сна. Треба се сетити горе поменуте сугестије, хипнотичара као Будисте! Покрети су у спавању ретки. Кад се човек, који спава, голица, он се чеше. Знамо примере, како деда устају у сну из кревета, понесу собом покривач и друге ствари и полазе к вратима да иду напоље. Примећено је, да људи, који се у сну много покрећу, исто то чине и у хипнози. У осталом понеке је људе чак и у хипнози врло тешко приморати на покретање. ИеЂеаиМ, Тгззге и други наглашују, да се у сну могу наћи сличности и за постхипнотичну сугестију. Ја познајем једнога човека, који је тако живо сањао једно лице необична изгледа, да му се ни после неколико година није могло доказати, да је он то лице видео само у сну. Понеки се болесници осећају врло рђаво онда, када сањају о својој тешкој болести. Људи, када сањају какво јако лупање, па се од замишљенога шума пробуде, осећају тада још зујање у ушима (Мах Ттоп). Мала се деца у будноме стању понашају слично као и хипнотичар, када подражавају покретима да изразе умор, глад и т. д. Еада се моја мала кћи од I 3 /* године удари, она дође к мени трчећи. да је ја пољубим тамо где је боли. Кад то учиним, дете нрестане да плаче и каже да више не боли, ма да ово чини често с развучени устима. Па и одрасли су људи у већој или мањој мери приступачни за сугестије. Хипноза се може такође сравнити и са иоремеЛајем духа, али са мање оправдања. Сугестијом се могу изазвати такве сличне појаве, које су својствене поремећају духа. МоИ с правом указује на то, да се сугестибилитетом у хипнози могу произвести слични облици поремећаја духа, као н. пр. примарно лудило; може се тако исто произвести сугестибилитетом слика узетости и замуцкивања. Сугеетијом се може изазвати слика болесника нервнога система; али због тога хипноза још није неуроза. Може се такође у хипнози изазвати осећање бола; али за то