Просветни гласник

632

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

хипноза још није осећање бода. У опште је познато, да је врдо мало људи подобно за сугестију поремећаја духа, и то је једна од главних ознака хипнозе. Код жтотиња имамо тако исто хипнозу, или у најмаау руку слична стања. Њу су раздично схватиди. Ргеуег-ош књига ,Катаплексија и животињски хипнотизам" бави се изближе покушајима те врсте. Ргеуег с правом разликује просту катаплексију (укоченост од страха) и хипнозу код животиња. И ја сам више пута утврдио укоченост од страха код гуштера. Када сам на путу додирнуо гуштера штапом, он се мадо сави и остаде мирно дежећи. Чим сам пошао даље, он брже боље потрча. Ја се вратим натраг и додирнем животињицу још један пут штапом, и она леже одмах укочена. Пошто овде не може да буде говора о размишљању иди хипнози (због брзога целисходнога престанка), и не остаје ништа друго, већ да се то сматра као укоченост од страха. У поменутом случа ЈУ Ј а Ј е сматрам као врло вероватну. ИедпагА је посматрао да су рибе, које су биле нешто удаљене од патроне, при експлодовању динамита, остале лежећи непокретно, као мртве. Када би их само лако дарнуди, оне су се опет покретале. ^а^огЛе доказује, да се пастрмке могу на тај начин да хватају. Познато је, да укротитељи зверова укроћавају животиње оштрим и непроменљивим гледањем. Хипноза се може изазвати код мачака, паса, мајмуна, голубова и жаба. На посл.едњима су најчешће чињени опити. Када се жабе ставе у известан положај, кад се н. пр. преврну на леђа, оне се задрже дуже времена непокретно у томе подожају. Оставимо на страну, да ли је такво стање хипноза. 8аШз (у својој књизи ,0 хипнотичној сугестији, њеној суштини, и њеноме кдиничноме и правноме значају") износи, како је лако постићи све хипнотичне посдедице код животнња, као и код људи. баШз-у је код рака при првоме покушају требадо увек равно пет минута, за које се време животиња снажним покретим одупирада, а већ код трећега покушаја ношдо му је за руком без по муке да га ставии у подожај да стоји на гдави. Те је исте покушаје чинио и са годубовима и кокошкама. Често се хипнотизовади годубови нису могди дехипнотизовати ни најјачим едектричним ударцима, док је напротив дување одмах дејствовадо. Покушавадо се да се објасни хипноза подазећи са психодошкога, па и са Физиолошкога гдедишта. Објашњењу је већ допринела аналогија са појавама у будноме стању, као и у сну. Али најглавнија је појава код хипнотизма сугестибилитет; па ни ту нема тако одсудне разлике између хипнотичнога и нехипнотичнога стања. У будноме стању нодлеже уливеие идеје контроли, која може у даноме случају и да осујети њихово извршење. Ово спречавање представа изостаје код хипнозе, н ту полази за руком извршење сугестивне идеје. У хипнози је поремећена вољна пажња, а невољна је остала недирнута. Отуда и потичу сви пси-