Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 633

холошки покушаји објашњења, која су износшш ИЊеаиМ, ШсћеГ, ЗскпегЛег и УУипсИ. Међу хииотезама иа физиолошкој основи помињемо најпре ПегпепТшгп- ову. Негпепћагп сматра као узрок хипнозе спречавање рада гангл.ијских ћедијца у великоме мозгу. Ово се спречавање може изазвати слабим, али дуготрајним надражајем кожних живаца на лицу, као и живаца слуха и вида. НегпепЋагп мисли, да су код подражавајућих покрета телесни реФдекси, који се могу десити и без свести. Али и ти подражавајући покрети могу се изазвати само у почетку, и то кад се јасно представе. То је дакле овде душевна радња. Као што Жо11 тачно примећује, НегПепћат код спречавања рада ганглијских ћелица полази од погрешне претпоставке, да за време хипнозе постоји дубока кдонулост свести. Али баш ту се може наћи много испољавања свести. Истина она су већином управљена на једну тачку. Али у хипнози је спречен утицај воље на ток представа. Према данашњем стању Физиологије, то ће у сваком случају указивати на поремећај рада великог мозга. Испитивано је не само који су делови мозга спречени у деловању, већ п шта је узрок тим стањима. Тгеуег је поставио ову интересну хипотезу за постанак хипнозе и природнога сна. Он полази од непобитне чињениице, да сну претходи умор чулних органа, а нарочито очију и ушију, мишића или мозга. Може се казати, да сан наступа онда, када се уморе завршни органи живаца. Напором мозга и мишића, Ргеуег вели, образује се неки низ особите материје, које у мирноме стању готово нема, или је има у врло малој количини. Те су материје умора у толико брже постајале и више се намножавале, у колико је била јача и тежа радња. Поменуте материје (можда је то млечна киселина) врло се лако оксидују. Када њихово намножавање дође до извеснога степена, оне привлаче себи згодни кисеоник из мозга и оксидују се — и то се дешава у сну. Пошто је пров1ЛО извесно време сагоревања и слабија драж изазива рад сиве мождане субстанце, тако да психички рад мозга отима маха — и ми се пробудимо. Основна претпоставка горње теорије састоји се у томе, да ни једно осећање, ни једно опажање, ни једна мисао, нити је икаква душевна радња могућна без кисеоника. Ргеуег мисли, да у сну придолази иста количина кисеоника, као и у будноме стању. Кисеоник је у мозгу неопходно потребан. Не остаје ништа друго, већ да се узме, да кисеоник има други посао у сну, а то је његова употреба у продуктима умора. Исту теорију примењује Ргеуег и за објашњење хипнозе. Необична, трајна и једнострана напрегнутост пажње узрокује брзо нагомилавање уморних материја. Ове брзо одузимају крви кисеоник, који снабдева дотични део мозга. Опадањем спречавања узрокује се појачавање других делова мозга. Према томе би — као што је већ поменуто — хипноза била делимичан сан, као код месечара. ВегпћеГт износи на сунрот