Просветни гласник

636

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Психодогији је пошло за руком да испита све чулне осећаје човечије и да математички тачно утврди љихову интеизивиост. Миоги од ових, као и горе поменути резудтати, стоје дакле у иепосредној вези са пореклом здочина, чији се први жадосни знаци могу видно запазити већ и у најнежнијем добу детињства. Ствар је, дакде, Педагогике, да све те знаке тачно посматра и да производе тога и таквога носматрања корисно употреби т. ј. примени при васпитању деце, другим речима, да удеси васпитну методу према анормалној ирироди детета. Али , пре него што се упустимо да избдиже посматрамо врсте и начине тога удешавања, потрудићемо се да примерима потврдимо постојање здочиначких накдоности код деце. Регег је запазио да су деца веома често гневна и да дечји гнев врдо рано сазрева. Ево шта он говори о том: „Већ у прва два месеца показују се код новорођенчета у покретима обрва и прстију прави наступи гнева кад приступе да га купају иди кад хоће да му отму какав нредмет из руке. И док је дете навршидо прву годину живота тај његов гнев већ тодико нарасте да оно почиње ударати поједина дица, узима да цепа и разбија дохваћене предмете и да их баца на она дица, која му се не свжђају баш управо исто онако, као што то и дивљаци чине". Могеаи у своме деду Ве ГћоппсМе сћег 1ев епГаМб веди да има деце, која нису у стању ни за тренутак да очекну ради остварења ма какве жеље иди прохтева, а да не падну у некакав чудновати гнев. Он је сам познавао једно осмогодишње дете, које је, истина, бидо веома интедигентно, ади, које је при најмањој опоменн својих родитеља, сродника иди ког другог, пададо у највећу јарост, те је сваки предмет, који би му тада до руку дошао, употребљавадо као оруђе, бацајући га на дотично дице, иди би дограбљену ствар искидадо и издомидо на парам-парче. Сам овај пример показује способност и прерано сазревање осветничких осећаја код деце. Има одојчади, која у седмом иди осмом месецу гребу ноктима своју дадиљу, када им ова хоће сисаљку да одузме, а често је нека деца и ударају. Ја сам познавао једног позно развијеног, тупавог дечка, хидроцеФаду, који је 'падао у праву јарост, кад су га ма и најмање увредиди иди казниди. Ако му пође за руком да рукама може тући т. ј. да може ударати оно дице које га је увредидо иди казнидо, он се носде тога умири; у противном сдучају дере се ужасно, бацака се ногама и уједа се за руке, а при том покрети његови диче тада покретима мдадога медведа у кавезу, кад га драже, а он не може ничим да се освети. МопШ^пе тврди да дажљивост и тврдогдавост код деце исто тако брзо расту и напредују, као што расте и њихово тедо. „Сва су деца дажљива, говори ВоипИп, а нарочито находчад". Регег потврђује ову поставку и о истом закључује из оне окретности, којом одрасди, на разне начине, варају децу, кад су немирна, само да би