Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

637

их умири.ш, како би их моглл умити илл обући. А деца опет лажу, следећи примеру одраслих, само да би и даље могла чинити оно, жто им се пречи и забрањује, како би избегли изобличење и казну и одржали поверење, које не заслужују. Често се може код деце већ у првим годинама љихова живота да запази извесна сујета, нека дволичност и упорство. У првим месецима и годинама живота, готово никада нема код деце моралних осећаја. За њих је увек добро или рђаво оно што им родитељи допусте или забране г али деца не осећају никада рђавштину у себи самима. Ја сам имао прилике да посматрам један случај са дететом од четири године. Мати његова затворила га је у подрум за то што је лагало. Еад су га повели у подрум дете је говорило: „Ако! Заслужујем и још већу казну!" — Али када га је материна мати, т, ј. његова баба из истог узрока казнила и затворила га у један доста мрачан собичак, дете се одлучно опирало, противило и жестоко је иротестовало противу те неправде. Па и сам Еа1'оп1ате, тај песник ирироде, рекао је за децу: „То доба сгарости не зна за милост". У ствари свирепост је једна од најчешћих карактерних црта и особина код деце. Вгои88а18 у свом делу 1гпШ10п е1 1'оПе напомиње ово: „Једва да ће се моћи наћи и један једини дечко, који неће злоупотребити своју надмоћиост у снази према слабијим дечацима. То је управо његов први импулс. Запомагања његове жртве задржавају га само тренутно од даљега злостављања, ако му, то јест, напраситост није урођена. Али, првом приликом, која му се само укаже, он понова иде за својим инстинктивним импулсом". Деца уопште зло претпостављају доброме. Она су сама већ и по природи више свирепа него ли добродушна и вазда осећају велико задовољство и као неко блаженство када могу да чине употребу ч своје још необуздане снаге. Наравно, с тога и налазе деца велико задовољство у разбијању и цепању разних ствари и предмета и у мучењу слабих створова и животиња. Па и први знаци мегаломаније и урођене тежње за злочинством г . који се огледају у претераној сујети и у прецењивању самог себе, избијају на површину код деце, често у највећем степену. Они принципи, који преовлађују код родитеља у погледу на сталешка преимућства, пресађују се и преносе и на децу њихову, која за то вазда преко рамена посматрају сиромашнију децу од себе, а децу, која су им у социјалном погледу равна, сусрећу и дочекују са пажњом. То је инстинктивна слабост, коју у осталом опажамо и код животиња, на пример код домаћих паса, који лају на људе са издртим хаљинама.