Просветни гласник

52*

НАУКА И НАСТАВА

767

Уториик 20: Т. Моно, настор: Вера — Бура. Среда 21: Е. Вебер, адвокат: Организација рада у XIX. веку. ПГ. Жакар. — Размишљања о смислу некојих речи. Правда и милосрђе. Четвртак 22: Роберт ДрајФус: Историја Револуције од1848. године. Петак 23: Пол Арман Хнрш, квпжевник: Језујити. Историјски иоглед. Субота 24: Анри Мишел, нроФесор на Сорбони: Стручна удруживања, њихова историја у току векова. — Бг. Леред: Јектика у народу. Понедеоник 26: Виктор Шарбонел, књижевник : Васкрсење, од Толстоја. Уторник 27: П. Буе, члан француског астрономског друштва: Земља, њен стваран значај у небу (са пројекцијама). Среда 28: Жил Лермина, књижевник: Филозофија историје Француске: Народ. — Луј Приииер, лиценцијат књижевности: Уметност и Парод. Четвртак 29: ПолДежарден, проФесор више реторике : Развитак идеје Правде у старо доба (наставак). Петак 30: Миколо, проФесор ФилозоФије: Социјологија. Субота 31: 1)г. Пол Фаре: Тераиеутичка моЛ воље. Университет предграђа Сент-Антоан бројн на 4000 чланова; на сваком предавању присуствује просечно 200 до 300 слушалаца. Месечнн улог, који даје права'на све курсове и предавања, није већи од 0'50 пара динарских. После њега, по хронолошком реду, долази Университет XV. среза или Ослобођење. Он је отворен 15. _новембра прошле године у кварту Вожирар. Отварању је председавао Анатол Франс. Славни писац је у једном сјајном говору показао да исто онолико колико му је дух леп, толико исто му је и душа лепа. Он је нарочито нагласио два циља народних университета: науку која тражи оно, што је корисно и уметност која јој додаје оно што је пријатно. И елегантни скептик је завршио свој говор једном племенитом а®ирмацијом, прокламујући право свију људи на радост и на срећу! Университет је привремено смештен у једној гостионици у улици ЕроаНивер, где даје недељно два предавања и једно књижевно и уметничко вече. Од предавања била су: Франсиса де Пресансеа: Пмиеријалистичке идеје у Енглеској; Таксјеа, проФесора на правном Факултету: Гра1јански иоложај Јевреја у XVIII. веку; Ог. Зјељински: Беда и хигијена, Мутон, чланПастерова Института: Разви&е живих биИа; 1)г. Жак: Алкохолизам; читање н објашњење Шекспирова Магбета од проФесора Виала; читање и објашњавање Молијерова Тврдице од песника Мориса Бушора итд. Университет XIV. среза је у близини претходнога, и стоји под управом једнога одбора у коме су, норед осталих: Госпођа Кергомар, главна надзорница женских школа, Дикло, директор Пастерова Института, Морис Бушор, Бисон, геограФ Шрадер, Анри Беранже итд. Отварање је било 18. децембра у општинској кући XIV. среза. Свечаност је отворио Дикло; говор о значају и циљу народних университета држала је г -ђа Кергомар, а песник Морис Бушор, са својом ћерком, рецитовао је своју иесму Жуза и радник на највеће задовољство присутних. Университет је смештен у локалу једног слободно-зидарског друштва у улици Фроадеро. Сваке недеље држе се редовно по два предавања и по два књижевна и музичка вечера. Међу предавањима да напоменемо: Анри Беранжеа о Васкрсењу Толстојевом; Шарла. Бојеа, главнога управника основне наставе о Реаубликанској школи. Једна група учнтеља и учитељица представљала је Молиерова Тартифа. Университет V. среза имао је мало сложенију историју. Он је отворен у месецу децембру говором Мориса Верна, под-директора у школи виших сту-.