Просветни гласник

768

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

дија. Говорник је узео за предмет свога предавања: Стари и нови университети, и показао како ј е некадашњи университет био узак, искључив, ®ормалистичан, посдушна слушкиња теодогије, и како ће сутрашњи университет бнти широм отворен свима, без разлике доба, положаја, поља, и како ће бити искључиво основан на научним и рационалним методама. Но, овај университет је с иочетка једва животарио, док се ннје спојио са једном групом ђака нормалне школе. Заједннчки рад једним сјајним књижевним и уметничким сблом у којем су учествовале најбоље снаге парискнх позорнида, са Мунс-Сашиом на челу. Савез Муфетар , тако се сада зове овај универснтет, са станом је у улици истога имена, између Пантеона и Ботаничке Баште. Установом управљају студенти, н у одбору су најчувекији проФесори Сорбоне и нормалне школе, као: Олар, Бергсон, Бржно, Бисон, Кроазе, Доријак, Лавис, Лијар, Моно, Перо, Сењобо нтд. Локал веома простран и лепо намештен, има једну велику салу за предавања, декорисану као што је сала у университету Сент-Антоан са репродукцијама великих сликара, и мању салу, читаоницу, са знатним бројем листова, часописа и књига. Уметнички део јенарочито заступљен. Месеца Фебруара давао се Тврдица одМолијера, читао с еХорације одКорнеја, Ваекрсење и Ана Карењина од Толстоја. Затнм, музичке вечери: МггеШе од Гунода и Еармен од Бизеа, са коментарима Л. Доријака. Лавис, члан Академије, држао је предавање о Лују XIV: редовне козерије о историји ®ранцуске Револупије, о историји уметности иримењених у индустријн, о венерпчним болестима, о хпгиј ени деце и трудних жена, о питањима из полптнчке економије, — штрајковима, синдикатима, арбитражама, мешању државе. Једно вече било је нарочито одређено за децу, са чаробном лампом и забавним играма. Нарочиту иажњу обраћа једна специјалност овога университета; то су уметнички излети. — Један млад стручњак Берто, води своје ђаке по париским галеријама и музејима, и објашњава им значај и вредност споменика. Тако је университет походио : Саборну цркву, Лувр. — Једне недеље нарочито Француско сликарство XVII. и XVIII. века; друге талијанско сликарство; треће старинско вајарство. Университет XIII. среза или Солидарност, отворен је 25. Фебруара.. Од ннтереса је видети људе којп су у њему, и како је посао подељен. У одбору за наставу су: Фердинанд Бисон, проФесор на Факултету књижевности,, АлФред Кроазе, проФесор на Факултету књнжевности, Емпл Дикло, директор Пастерова Института, Шарл Жид, про®есор на правном Факултету , Густав Лансон, наставник у нормалној школи, 1)г. Поарије, лекар; Шарл Рише, проФесор на Факултету медицинском, Ш. Сењобо, наставник на Факултету књижевности, Ј. Тард, проФесор на Колеж де Франс, Видал де ла Блаш, про®есср на Факултету књижевности. Настава је овако подељена, за Француску историју: Сењобо п Озер ,проФесор на Факултету књижевности; за књижевност: Фаге и Естоније, књижевник; за ФилозоФију: Бисон; за природне и Физичке науке: Дикло п Г. Феликс ле Д'антек, проФесор на Факултету природних наука; геограФија: Видал де ла Блаш и Гранже, нроФесор ; за политичку евономију, јавно право и соцпологију: Жид и Тард; за хигијену п кујну : 1)г. Поарије и Дрисан. У администратнвном одбору су махом прости радници, механичари , камењари, бојаџије, стругари , ливци , мали чиновници , проФесори, књижевници. Уводни говор држао је Бисон. Он је изнео шта треба да буде народни университет, изјавио је, да оснивачи народних университета и ако не деле рве погледе соцнјалиста, ипак су са њима сагласни у тражењу што је мо-