Просветни гласник

770

"ПРОСВВТНИ Г.1АСШ1К

ио селима, оснивају се такозванп сеоски уншерситети. Тако у Гресесаку, Галаргу, Шеју, Жуји-ле-Шател, Маји-ла-Вилу итд. И цела Француска прпсуствује једном велпчанственол чпну венчању Мисли и Рада, продирању благодетне светлости у тамне слојеве масе народне. III Творци покрета за оснивање народних университета ни мало се не обмањују тим великим усиесима. Далеко од тога да мисле, да су све учинили, они држе да је тек само ударена основа за будуки рад. Већина тих уииверситета у ствари није ништа друго , до низ редовних веч:ерн>их предавања. Они су махом смештенн по јавним локалима, број слушалаца је досга ограничен. Народни университет је још далеко од свога идејала да ностане народни дом. Оно што пре свега недостаје, то је новац, који је преко и много потребан за предузећа ове врсте. За подизање университета Сент-Антоан са муком је скупљено 25.000 динара, док у англо-саксонским земљама појединци дају стотине хиљада на ове установе. — Затим, сам програм — ВишаНародна настава ствар је потпуно нова, и тешкоће су огромне док се нађе прави пут. Предмети за предавања бирани су без једног основног илана, обичжо се узимало оно што је било сувремено и што је могло да занима слушаоце. Али низ предавања о разним предметима, без јаке међусобне логичке везе, није настава у правом смислу речи. Метод и програми, оно што треба да буде научна енциклопедија за људе, који пмају добре воље, нешто општих појмова, али не претходне спреме, затим логпчно јединство свију тих предавања — све су то ствари, које се тек дугом практиком дају наћи и утврдити. Исто је тако и са естетичком културом. Веома је тешко нака шта треба читахи из поезије, која музичка деда треба даватн. Најтеже је начинити ступњеве тих еФеката, подићи публику до разумевања сложенијих и впшпх дела. Отац иокрета, Дехерм, ево како схвата идеални университет: Ми имамо кућицу; треба нам аалата. Ја видим сутрашњи народни университет, са многобројним дворанама, курсевима и предавањима, радионпцама за стручну наставу, купатилима, великом народном гостионицом, лабораторијама, богатом библиотеком, музејима, анотеком, разним. установама за набављање места и узајамне помоћи, салом за борење и гимнастику, великим позориштем, салама за играње деце и младића, — сутрашњи народни университет са 20.000 чланова, камен темељац пролетерскога ослобођења. неиоколебљиву катедралу демокрације." * * * Покрет за подизање народних университета је дело великог моралног и социјалног идеализма, и чини један преокрет у нсторији Француске мисли. Речи ни најмање нису претеране, и ствар има много већег значаја него што се мисли. Оно што је карактерисало нашу епоху, то је што је човечанство било подељено на две неједнаке половине, што у ствари и нема једне цивилазиције него две: једне више, за мањину, друге ниже за велику већину, која је остала у беди и незнању првобитних људи. Наука се сматра као ствар чисте реФлексије, као нешто што мора да лебди над људима, као дух Господњи над водама. Човек од науке био је Фантом у царству сенака, његов дух се ранио општим идејама, он је живео у свету Формула. И наука тако хладна, тако себична, тако изолована од живота, нпје дала оне резултате који су се