Просветни гласник

науеа и настава

771

од н>е очеЕивалп. У место да нам пружи замену старих оборених идеала, у место да нам покаже нове путе, како да се смањи количина бола на нашој планети, ми смо до тога дошли : да се поведе неинтелигентна реч о „банкротству науке", и да се људима укажу стари путеви заблуде, незнања и Фанатизма. И у последњем часу, оно што вреди у науци видело ■ се да тако не иде, да је прошло доба научног и књижевног дилетантизма, да је дошао час да се врати старим племенитим традицијама хуманизма. И људи од науке видели су, да им је и потреба и дужност да се вежу са животом, т. ј. са народом, јер веру и истрајност и смисао и науке и живота могу само наки код тих простих људи који се боре, који трпе, који чине опите на својој кожи, опите који исто толико вреде колико сви опити по лабораторијама, сва апстрактна размишљања, јер су то непосредни и стварни опити са жпвотом. И плод те моралне и интелектуалне револуције јесте овај покрет. „Није то случајно, вели филозоф Габриел Сеај '), што смо за наше дело узели назив Кооиерација идеја. Тиме ми тврдимо да је уздржавање немоћ, да је ујединци ствар сваке енергије; затим, да се делатност јединке попуњује, довршује само делатношћу других људи, дакле да она треба пре свега да тежи да нађе заједницу духова сагласношћу вољд,. Треба да јсдинка цостоји, треба да буде стварна, независна, да буде жива сила — јер нема кооперације без кооператора; али јединке не постају јаче зато да се усаме, да се укрсте, да објаве једна другој најстрашнији и најболнији рат. Прави закон социјалног бића није борба за опсганак него удруживање за, опстанак. Егоизам је велика илузија: све што споља није у реду, изазива у нама деобу н бол. Сви противу свакога, сваки противу свију, то је неповерење и страх. Ми се уједињујемо да у друштву научимо живот, да га почнемо живети, убеђени да је наше лично биће у толико богатије и у толико јаче, у колико га више дајемо једном заједничком идеалу, који се обухвата у складу трајашније и више егзистенције." И симбол тога новога идеала, тога срећног прожимања Мисли и Рада, Науке и Живота, тога међусобног школовања и допуњавања, јесу народни университети, те нове „катедрале демокрације." Лозана , септембра 1900. Ј. Скерлић.

Ј ) Оа1зпе1 ЗеаШез: ЕАисаНоп еГ Вего1иИоп (1ја Соорегаиоп (Јев 1<1еез, Кеуие шепзиеПе (1е 8ос1о1о®Је розШуе, Је 46, свеска за новембар 1899., стр. 148.